Doktorka objašnjava kako da se zaštitite od vrućina i pravilno koristite klimu

Toplotni talasi najviše smetaju hroničnim bolesnicima, a doktorka Sonja Ristić Blažić je za N1 govorila o tome ko treba da bude na posebnom oprezu i na koji način treba da koristimo rashladne uređaje.

„Najugroženiji su hronični bolesnici, svaka hronična bolest je različita u odnosu na rizik od toplotnog stresa. Ljudi koji imaju povišen krvni pritisak u ovo doba godine bi trebalo da smanje dozu zato što se na toplom vremenu šire krvni sudovi, krvni pritisak pada, može doći do kolabiranja, do nesvestica i sve to može da ugrozi moždanu cirkulaciju, a u najfatalnijim slučajevima može doći do ishemijskog moždanog udara. Jako toplo vreme može da dovede do pojave infarkta kod ljudi koji već imaju faktore rizika za kardiovaskularne bolesti. Srce mora brže da radi da bi se telo rashladilo, gubitak tečnosti i elektrolita dovodi do dehidratacije i samim tim se krv zgušnjava što pogoduje stvaranju krvnih ugrušaka – sklonost ka trombozi. To su mehanizmi koji mogu da dovedu do pojave nelagode u grudnom košu i do pojave angine pektoris“, upozorava dr Ristić Blažić.

Kada je reč o riziku od toplog vremena ugroženi su i ostali hronični bolesnici kao što su dijabetičari, bubrežni bolesnici, asmatičari.

„Svemu tome ide u prilog da hronični bolesnici uzimaju lekove koji takođe mogu da ugroze termoregulaciju – beta blokatori, antihipertenzivi, diuretici. Ovo ne znači da oni treba da prestanu da piju svoju terapiju, nego da treba da se konsultuju sa svojim lekarom“, ističe doktorka.

Svakodnevne obaveze i odlazak na posao ne dopuštaju nam da tokom vrelih dana ne izlazimo napolje i ne izlažemo se riziku.

Doktorka kaže da i među zdravim osobama postoji različita tolerancija na toplotu.

„Zdravi stariji ljudi su ugroženiji i treba da vode računa jer se teže rashlađuju i ista je priča sa decom i bebama. Ljudi koji su gojazni imaju veći izolacioni prostor masti i teže se rashlađuju“, objašnjava.

Prema savetu doktorke treba voditi računa da se ne izlazi napolje u najtoplijem delu dana, između 11 i 17 časova, da se više i češće unosi tečnost, čak i ako niste žedni, da se nosi prozračna, svetla odeća koja omogućava isparavanje znoja i rashlađivanje, da se jede lagana hrana, prevashodno povrće, voće – lubenica, krastavci, da se izbegava brza hrana, majonezi i sosevi koji mogu biti kontaminirani na visokim temperaturama.

Doktorka naglašava da je kod korišćenja klima uređaja jako važno da ih podesimo na neku razumnu brojku, na 25 stepeni na primer, ali i da je redovno održavamo, čistimo kako bi se sprečila kontaminacija vazduha.