• Kako sa decom na more u doba toplotnih talasa

    Doskorašnje „afričke temperature“ postale su deo svakodnevice u evropskim mediteranskim zemljama.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Kako sa decom na more u doba toplotnih talasa
    Foto: Unsplash

    Nizanje toplotnih talasa, temperature oko 40 stepeni je nešto što su stanovnici južne Evrope osetili već na početku leta, a sigurno je da niko ne želi da ode na odmor i da svakog dana proverava meteorološka upozorenja o olujama, toplotnim talasima, požarima. Pogotovo ako je neko roditelj i mora da, osim o sebi, vodi računa i o deci.

    Ujedno, leto je vreme najveće pretnje za dečje zdravlje. Deca su u procesu rasta i zbog svoje fiziologije, njihovo telo još uvek nije u stanju da reguliše temperaturu dovoljno brzo kao odrasli.

    „Visoke temperature utiču na zdravlje dece na sličan način kao i na odrasle, što znači da pre svega mogu da dovedu do pojave sunčanice i /ili do dehidracije. Dete se pojačano znoji, pojačava se osećaj žeđi, može da dobije vrtoglavicu, glavobolju, da počne da povraća i ukoliko se simptomi ne smiruju, mora se javiti lekaru. Lekar procenjuje stepen dehidracije i eventualnu potrebu za nadoknadom tečnosti venskim putem”, kaže za N1 lekarka Jelena Mirković, načelnik Službe pedijatrije Doma zdravlja „Dr Simo Milošević“ u Beogradu.

    Ona ističe da su mala deca najugroženija, „posebno u prvoj godini života“, jer imaju još nerazvijen centar za termoregulaciju, pa stoga odgovaraju negativno na visoke temeprature.

    „Drugi razlog leži u činjenici da što je dete mlađe, lakše dehidrira zbog svoje manje telesne mase“, ističe.

    Kako navodi dr Mirković, zbog globalnog otopljavanja leta su sve toplija i temperature leti sve više, pa je najbolji izbor za letovanje posebno sa predškolskom decom u junu ili septembru.

    „Školarci su zbog rasporeda raspusta primorani da letuju u najtoplije doba godine, ali se svakako i za njih preporučuje da od 11-16h nikako ne budu na suncu“, navodi doktorka.

    Aleksandar Seničić, direktor nacionalne turističke organizaicje (YUTA) kaže da je primetan trend pomeranja odmora, odnosno odlaska na letovanja.

    On kaže da su do 15. juna i posle 1. septembra cene smeštaja znatno jeftinije, ali da je dobar deo ljudi ta to motivisan upravo velikim vrućinama tokom jula i avgusta.

    „Jeste cena od 100 – 150 evra za 10 dana u negde u Grčkoj povoljna, ali vrućine su neretko razlog zašto se odlučuju na ove termine. Rodtelji sve češće „žrtvuju“ jednu školsku nedelju deci, ili u junu ili u septembru. Primetan je trend i odlazaka na destinacije koje nisu po pravilu letnje. Tako je sve veći broj ljudi na planinama ili onih koji posle mora odu još dva-tri dana na planinu”, kaže Seničić za portal N1 i dodaje:

    „Nekad smo se čudili kako neko može npr. u Egipat tokom jula i avgusta, a sada imamo takve temperature u Evropi“.

    Za sada, makar javno, ne postoji neki plan koji bi prilagodio npr. trajanje školske godine sa globalnim zagrevanjem. Da li će se nešto promenti ubuduće videće se, ali izvesno je da će se zagrevanje nastaviti.

    Do tada, doktorka Mirković savetuje kao prvu meru izbegavanje izlaganja suncu u najtoplije doba dana.

    „Deca osim toga moraju biti adekvatno hidririna, moraju obavezno koristiti kreme sa zaštitim faktorom (uključujući i bebe, postoje kreme za sunčanje koje su dozvoljene od rođenja), preporučuje se nošenje šeširića na plaži, ali i u vodi, kada nisu na plaži – lagana, svetla odeća. Za decu u prvoj godini života jul i avgust mesec nisu preporučljivi, a i van sezone samo rano ujutru i predveče jer tako jako sunce i visoke temperature mogu da ugroze zdravlje bebe u prvim mesecima života“, zaključuje Mirković za N1.

    Globalna temeperata je u odnosu na period od sredine 19. veka porasla 1,1 stepen. Svetski cilj da se u 21. veku zagrevanje ograniči na jedan i po stepen Celzijusa, ali bi on, prema naučnicima, mogao bi da bude pređen već u naredne tri godine. Ipak, nadaju se da će ovo biti samo privremeno otopljenje. Pošto otopljenje nije svuda isto, neki delovi planete su već prešli planiranih 1,5 stepeni, a među njima je i Srbija sa 1,8.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zdravlje

    Lekari Batuta: Povećava se broj gojazne dece

    Lekari Instituta Dr Milan Jovanović Batut upozoravaju da problemi sa povišenom telesnom težinom ili gojaznost sve više hvataju maha među decom u Srbiji i da se iz godine u godinu povećava broj […]