Lajmska bolest – opasnost koja vreba s prvim toplim danima: Šta raditi ako vas ubode krpelj

O ovom pitanju se osvrnula epidemiolog dr Sonja Giljača iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

„Krpelji su paraziti koji sisaju krv ljudi i životinja i sa prvim lepim vremenom imamo učestali boravak u prirodi i samim tim mi smo u riziku od uboda“, upozorila je dr Giljača.

Ipak, kako objašnjava, „nije svaki ubod jednako lajmska bolest“. Da bi se zaštitili, ističe da je potrebno preduzeti nekoliko preventivnih mera:

„Preventivne mere koje treba preduzeti u prirodi jeste najpre početkom sezone srediti zelene površine – vikendice, parkove… Tu je i nošenje dugačkih nogavica i rukava odeće svetlih boja i prirodnih materijala jer na taj način smanjujemo površinu kože koja je eventualno izložena ubodu krpelja. Ono što je bitno isto da kada dođemo iz prirode tu odeću pregledamo i obavezno odmah stavljamo na pranje. Možemo koristiti i repelente tokom boravka u prirodi, obavezno ih primeniti više puta da bi bili delotvorni jer na taj način teramo krpelje od kože“

Ipak, kako naglašava dr Giljača, najvažnija preventivna mera da tokom boravka i nakon boravka izvršimo samopregled kože.

„Delove koje ne možemo videti neka pogleda neko od porodice. Bitan je i kosmati deo glave – na to treba posebno obratiti pažnju“, dodaje.

Ukoliko do uboda dođe, važno je prepoznati simptome lajmske bolesti.

„Da bismo prepoznali da je reč o tome i da je krpelj zaražen, potrebno je da znamo kako izgledaju simptomi“, kaže dr Giljača i nastavlja:

„Imamo tri stadijuma oboljenja. U prvom se pojavljuje to ovalno crvenilo koje se javlja na mestu uboda. Može biti praćeno bolovima u zglobovima, mišićima, povišenom temperaturom, jezom i umorom. To ovalno crvenilo je siguran znak da je reč o prvom stadijumu. Ako nekoliko nedelja ili meseci ne bude lečeno ovo stanje može doći do manifestacije drugog stadijuma oboljenja – ukočenost vrata, glavobolje, privremena paraliza mišića lica, nepravilan rad srca, upala zglobova. Ukoliko i ovde izostane lečenje ili je primenjeno neadekvatno onda nakon nekoliko meseci ili godina dolazi do trajnog oštećenja zglobova, kože i nervnog sistema i to bi bili simptomi trećeg stadijuma lajmske bolesti“, navodi epidemiolog.

Stručna analiza uboda krpelja je ključna, kaže dr. Giljača.

„Svakako savetujem da se izvrši analiza krpelja. Kod nas se ta analiza može izvršiti uz uput izabranog lekara. Ono što savetujem ukoliko se desi ubod, da se građani prvo obrate zdravstvenoj ustanovi da bi se krpelj stručno izvadio. Onda će lekar u odnosu na stanje kože i simptome osobe reći da li je potreban neki zdravstveni nadzor u vezi toga“

Poštovanje preventivnih mera i pravovremeno reagovanje na prvi znak infekcije od presudnog su značaja kada je u pitanju lajmska bolest, zaključuje epidemiolog dr Sonja Giljača.