Minus i hladnoća: Saveti kako da pomognete telu tokom zimskih dana

Meteorolozi najavljuju niže temperature za period novogodišnjih i božićnih praznika, ali minimalna temperatura u narednih petnaestak dana ne bi trebalo da se spusti ispod minus sedam stepeni Celzijusa.

Institut za javno zdravlje Batut upozorio je na posledice takvih vremenskih uslova.

Doktor Dragan Hrnčić, neurofiziolog, ističe da je to temperatura koja može da bude opasna za one koji se nisu pripremili za takve spoljašnje uslove.

„Naš organizam ima svoje fiziološke mehanizme kojima održava našu telesnu temperaturu konstantno bez obzira na to da li je napolju minus sedam ili plus 37. Međutim, ti mehanizmi su oslabljeni kod određenih grupa stanovništva – hroničnih bolesnika, starih pacijenata i mlađe dece“, kaže za RTS dr Hrnčić .

Poseban oprez savetuje se dijabetičarima jer, prema rečima dr Hrnčića, kod takvih osoba su krvni sudovi i nervi već oštećeni povećanim nivoom šećera u krvi.

„Hladnoća, naročito nagli izlazak iz tople sobe na veliki minus, dovodi do sužavanja krvnih sudova. Kada to nastupi, da bi telo čuvalo toplotu, naša periferija, ruke, šake, noge, bivaju u vazokonstrikciji, sužavaju se krvni sudovi, koža postaje bleda. To kod dijabetičara može da izazove dodatne smetnje u smislu trnjenja i pojačanja dijabetične polineuropatije“, objašnjava dr Hrnčić.

Prema njegovim rečima, dijabetičari tokom zime imaju dodatni problem sa regulacijom glikemije, zato što se u ovom periodu godine slabije krećemo, unosimo nešto kaloričniju hranu, bogatu ugljenim hidratima, što osim šećera u krvi podiže i kortizol.

Modni detalji koji čuvaju telo i pomažu u termoregulaciji
Veliki deo toplote čovek gubi preko glave i zato je važno nositi kapu. Šal ne treba doživljavati kao modni detalj već ga treba koristiti za pokrivanje vrata, ali i usta i nosa. Na niskim temperaturama, skočni zglobovi ne smeju biti otkriveni, kratke čarape nisu dovoljne, a za čizme, iako su sve manje popularne, i dalje važi da mogu da sačuvaju glavu.

Dr Hrnčić savetuje da materijali od kojih su kape, šalovi i odeća treba da budu dobri izolatori, ali da ne zadržavaju vlagu.

„U tom smislu je vuna idealna jer ona pravi dobru izolaciju, a ne zadržava vlagu. Mi se prirodno znojimo i tokom zime i nije dobro da deo odeće koji je direktno u kontaktu sa našim telom bude vlažan. Vuna ima odlične izolatorske sposobnosti i ne zadržava vlagu“, ističe neurofiziolog.

Zašto toliko curi nos na hladnoći?
Iako nismo prehlađeni, nos nam curi kada je hladno. Razlog pojačane sekrecije leži u hladnoći, ali i suvoći vazduha.

„Naš nos zapravo pokušava da nadoknadi taj sekret. Imamo povećano lučenje sekreta kako bismo dodatno ovlažili vazduh koji dospeva u disajne puteve. Zbog toga se javlja curenje nosa“, objašnjava dr Dragan Hrnčić.

Šmrckanju doprinose i sinusi, šupljine u kosti ispunjene vazduhom koje su povezane međusobno i povezane sa našim otvorima u usnoj i nosnoj duplji.

„Oni su isto osetljivi na pad vazdušnog pritiska, na promenu temperature i onda ćemo osetiti i bol u predelu, u frontalnim sinusima, bolove oko nosa, oko očiju. Kada se tu krvni sudovi stežu i šire, to može da prouzrokuje osećaj pritiska u sinusima, u glavi i da dovede do tegoba“, navodi dr Hrnčić.

Osećaj toplote ne zavisi samo od temperature već i od vlažnosti i strujanja vazduha, odnosno od vetra.

Ako želimo da sačuvamo toplotu, a telo će težiti da je sačuva u zimskim mesecima na tako niskim temperaturama, onda mu moramo pomoći svojim ponašanjem i adekvatnim oblačenjem, poručuje dr Hrnčić.