Mladi prepoznaju anksioznost, svesni su problema i spremni da potraže pomoć

Forsiraju se površnost, prostakluk, nasilje – verbalno i fizičko. Ko nije dovoljno zreo, nema znanja ili snage da ne podlegne takvim pritiscima, može se naći u problemu. Mladi traže da ih škola i zdravstvo više i bolje razumeju po pitanju mentalnog zdravlja, a na raspolaganju su im i brojevi telefona na kojima mogu dobiti savetodavnu podršku.

Ne postoji osoba koja nije bila anksiozna, ali je ona prisutna posebna kod osetljivih osoba koje su preplavljene strahom, i imaju strah da će im se nešto dogoditi jer je to obično praćeno lupanjem srca i otežanim disanjem.

Anksioznost ometa koncentraciju i učenje kod mladih, nastaje problem sa spavanjem i takva osoba ne može psihofizički da se odmori.

„Imate i osobe koje normalno funkcionišu u svakodnevnom radu, ali to postižu uz veliki napor i nelagodu. Ukoliko osoba primećuje da otežano funkcioniše, treba da se javi i potraži pomoć specijalista za mentalno zdravlje. Ali i sami možemo da razmislimo kako možemo sebi da olakšamo svakodnevne obaveze, da primenjujemo tehnike disanja da bi se opustili“, objašnjava specijalista medicinske psihologije u Studentskoj poliklinici Miroslava Vuković.

Predispozicije, faktori i pomoć

Period adolesencije je oduvek bio osetljiv, kada se češće javljaju anksiozna stanja.

„Postoje biološke predispozicije, situacioni faktori, a tu je i struktura ličnosti koja može biti podložnija takvim stanjima“, objašnjava Miroslava Vuković.

Savetodavno telefonski servis za decu i mlade – Nacionalna dečija linija Srbije (Nadel) usluga je koja je dostupna 24 sata 365 dana u godini, poverljiva je i besplatna.

„Godišnje imamo preko 80.000 do 90.000 poziva i to je tendencija u poslednjih nekoliko godina. Ukupno za ovih 20 godina rada, imali smo preko dva miliona poziva ka našoj centrali“, kaže Kosta Gajić iz Nacionalne dečije linije Srbije.

Mladi se lakše otvaraju

Deca i mladi najčešće zovu kada su u pitanju vršnjački odnosi, partnerske relacije, zaljubljivanje, način na koji ostvaruju kontakte u vršnjačkoj grupi, interesuje ih i brine ih uspeh u školi, često i porodični odnosi.

„Svaka četvrta komunikacija u poslednje tri godine, pogotovo nakon pandemije kovida je na temu mentalnog zdravlja. Anksiznost je tema zbog koje se mladi često javljaju – kažem mladi jer češće umeju da formulišu i lakše da stave u reči ono kako se osećaju“, ističe Gajić.

Mladima je vrlo značajno da imaju prostor da o ovim temama pričaju, vrlo im je značajno da imaju sagovornika koji je spreman da ih sasluša u bilo kom trenutku dana kada su oni spremni da na taj način komuniciraju.

„Nekada je vrlo značajno da pomognemo deci i mladima da razumeju da se nasilje dešava, nisu sigurni da je to posredi, vrlo često su u kombinaciji fizičko i psihično nasilje i seksualno nasilje. Pitaju kako mogu da se zaštitim od čestog uznenimravanja, odnosno kada ih prozivaju u školi, zadirkuju, uvredljivo im se obraćaju zbog neke lične karakteristike“, navodi Gajić.

Deca i mladi kada je u pitanju nasilje to najčešće nose sami, nisu spremni zbog stida da o tome pričaju i da potraže pomoć.

„Kada su u pitanju partneski odnosi različite ih teme interesuju, od toga kako da priđu simpatiji, promišljanje o tome kako da prekinu partnersku relaciju, sa istovremeno kompleksnijim temama nasilja“, navodi Kosta Gajić iz Nadela.

Povećao se broj prvih preglada kod studenata

Statistike pokazyju da se godišnje Studentskoj poliklinici obrati oko 6.000 mladih, broj prvih pregleda se povećao za oko 18 odsto, a anksioznost je ono što provejava kod većine problema.

„Nekada smo imali više zaposlenih, sada imamo dva psihologa i dva psihijatra. Nadamo se proširenju kadra“, kaže specijalista medicinske psihologije u Studentskoj poliklinici Miroslava Vuković.

Savremeni tempo života je značajno ubrzaniji nego ranije. Iako se vreme provedeno na internetu ili telefonu često vidi kao deo problema, doktorka Vuković kaže da je paradoksalno to da njihovo korišćenje, mladima koji imaju problem, privremenu odvlači pažnju, ali da dugoročno problemi ostaju.