Može li sindrom sagorevanja na poslu postati zvanična dijagnoza u Srbiji?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila je stres na radnom mestu „burnout“ kao profesionalni fenomen, ali se na primenu odluke koja ga svrstava među zvanične dijagnoze u Srbiji i dalje čeka. Rezultati istraživanja sajta Osiguranik pokazuju da je stres problem broj jedan za 72 odsto radnika, dok se svaki drugi suočava sa nedostatkom energije, padom raspoloženja i manjkom motivacije.

Mnogi „burnout“ poistovećuju sa umorom, ali to nije isto. Umorna osoba kada se odmori oseća se dobro. Osoba koja je pod stresom na poslu oseća potpuni psihofizički pad – psihički, a ni fizički nije dobro.

„Koliko god da se odmaramo, čak i da uzmemo slobodne dane, nećemo moći da se oporavimo i da se osetimo odmornim i spremnim za nove radne izazove“, kaže za Euronews Srbija psihološkinja Jelena Vukićević.

„Burnout“ je problem savremenog čoveka. Zaposleni danas se suočavaju sa raznim oblicima nesigurnosti na poslu, očekivanja poslodavca i njegove mogućnosti često nisu usklađeni. Taj problem nije postojao pre pedesetak godina. Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka zaposleni su se osećali sigurnije, radni već su provodili u jednoj firmi. Od plate su mogli sebi da priušte krov nad glavom i da bar jednom godišnje odu na odmor. Uspevaju to zaposleni i danas, ali sa mnogo više napora i tresa.

„Ranije su se ljudi osećali sigurni na svojim poslovima, jer kada uđeš u jednu firmu ostaneš tamo do penzije. Radilo se osam sati i nakon toga te niko ne zove i nema dodatne obaveze nakon radnog vremena. Zaposleni su se osećali dobro jer su imali život van svog posla“, navela je Vukićević.

Dodaje da se danas zaposlenima stapa slobodno vreme sa poslovnim, da im nadređeni neretko traže da im budu na raspolaganju i nakon radnog vremena. Česte su reorganizacije u velikim kompanijama, puno je otpuštanja, neizvesnosti.

„Mnogi svedoče da im je atmosfera na poslu ‘toksična’, da nema kolegijalnosti, nema međusobne podrške, osećaja da te menadžeri ili direktori podržavaju i da rade na tome da se zaposleni na radnom mestu osećaju zadovoljno, motivisano. Sve je obrnuto, više se ide nekom agresijom, pritisci su veliki, čak i kada odeš kući opet si dostupan“, rekla je ona.

Zašto su ljudi danas nesrećni

Kapitalizam, gde se stalno teži ka što većem profitu, ali i agresija i neizvesnost doveli su do otuđenosti savremenog čoveka. Tome su doprinele i društvene mreže.

„Društvene mreže, koliko god da postoje da nas povežu, one nas na neki način i otuđuju. To je potpuno novi klaster problema sa mentalnim zdravljem i sa slikom o sebi. Jednim delom sistem vrednosti, drugim delom kapitalizam kao vrednost na tržištu rade doprineli su da danas imamo prilično nesrećnog čoveka“, istakla je ona.

Navodi da bi svaka firma danas trebala da ima i psihologe koji bi radili sa zaposlenima na polju mentalnog zdravlja. To bi podrazumevalo druženja zaposlenih van radnog vremena, povezivanje, pripadnost grupi u kojoj radimo.

„Danas se zaposleni često gleda kroz brojke, koliki profit uspeva da donese firmi za koju radi. Ne obraća se pažnja da li je zadovoljan na poslu, a samo zadovoljan radnik je dobar radnik. Međutim, kompanije to ne gledaju na taj način. Kada potroše, sagore svoj kadar, onda ga samo zamene novim, mlađim“, smatra Vukićević.

Asertivna komunikacija

Prosečan stanovnik naše zemlje ne zna šta znači asertivna komunikacija, o čemu se danas često govori.

„To je zauzimanje za sebe, da ja mogu da postavim granice da ne dozvolim da idem u povlačenje i šta god nadređeni od mene da traži ja da kažem ‘u redu’ iako nije u redu. Ili da nešto uradim, a onda eksplodiram u besu i na kraju svašta kažem. Asertivnost je da se zauzimam za svoje potrebe i svoje želje i da nudim konstruktivna rešenja, predloge, kako možemo i mi i druga strana da bude zadovoljni“, navela je Vukićević.

Iskustva su pokazala da „burnout“ može da dovede do teških psihičkih stanja. Ne postoji terapija za „burnout“, ali se koristi terapija za simptome koji se javljaju- anksioznost, depresiju, povišen krvni pritisak.

„Ljudi se osećaju iscrpljeno mentalno, nemaju energiju, motivaciju, javljaju se anksiozne reakcije, depresivne reakcije, neki su skloni da pojačaju zloupotrebu psihoaktivnih supstanci i alkohola“, zaključila je naša sagovornica.