Naučnici: Hemijsko zagađenje možda opasnije od klimatskih promena

Ono što posebno zabrinjava, upozoravaju naučnici, je to što se ovim zagađenjem, čak i u slučajevima dokazane štetnosti, bavimo daleko manje nego drugim vrstama zagađenja, kao i klimatskim promenama.

Hemijsko zagađenje je „pretnja prosperitetu ljudi i prirode i može se uporediti sa opasnostima koje donose klimatske promene“, ali je možda pogubnije jer decenijama zaostaje za globalnim zagrevanjem u pogledu javne svesti i borbe protiv posledica do kojih dovodi, upozoravaju autori novog izveštaja.

Industrijska ekonomija je stvorila više od 100 miliona „novih entiteta“, ili hemikalija koje se ne nalaze u prirodi, sa negde između 40.000 i 350.000 u komercijalnoj upotrebi i proizvodnji, navodi se u izveštaju.

Ali efekti ove široko rasprostranjene kontaminacije biosfere na životnu sredinu i ljudsko zdravlje nisu široko cenjeni, uprkos sve većem broju dokaza koji u vezu dovode hemijsku toksičnost sa efektima koji se kreću od poremećaja pažnje (ADHD) do neplodnosti i raka.

„Pretpostavljam da je to najveće iznenađenje za neke ljude. Možda ljudi misle da kada hodate ulicom udišući vazduh, kada pijete vodu, jedete hranu, koristite proizvode za ličnu negu, šampon, sredstva za čišćenje kuće, nameštaj u kući, mnogi ljudi pretpostavljaju da postoji zaista veliko znanje i ogromna dužna pažnja u vezi sa hemijskom bezbednošću ovih stvari. Ali to zapravo nije slučaj“, rekao je za Gardijan Hari Makferson, viši saradnik za klimu u kompaniji „Deep Science Ventures“ (DSV), koja je sprovela istraživanje.

Tokom osam meseci, kao deo projekta koji je finansirala Fondacija Grantam, Makferson i njegove kolege razgovarali su sa desetinama istraživača, lidera neprofitnih organizacija, preduzetnika i investitora i analizirali stotine naučnih radova.

Hemijske supstance koje su oko nas, pre ili kasnije, završiće u nama
Prema izveštaju DSV-a, više od 3.600 sintetičkih hemikalija iz materijala koji dolaze u kontakt sa hranom – materijala koji se koriste u pripremi, skladištenju i pakovanju hrane – nalazi se u ljudskim telima, od kojih je 80 zabrinjavajućeg dejstva na nas.

PFAS, takozvane večne hemikalije, na primer, pronađene su kod skoro svih testiranih ljudi i sada su toliko sveprisutne da na mnogim lokacijama čak i kišnica sadrži nivoe koji se smatraju nebezbednim za piće.

U međuvremenu, više od 90 odsto svetske populacije udiše vazduh koji krši odredbe Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o zagađenju.

Kada ove hemijske supstance kontaminiraju naša tela, posledice mogu biti katastrofalne. Izveštaj je otkrio da postoje podaci koji otkrivaju veze između široko korišćenih hemijskim supstancama sa pretnjama po ljudski reproduktivni, imuni, neurološki, kardiovaskularni i respiratorni sistem, kao i jetru, bubrege i metabolizam.

„Jedna od glavnih stvari koja se prilično snažno istakla bila je veza između izloženosti pesticidima i reproduktivnih problema“, rekao je Makferson. „Videli smo prilično jake veze – korelaciju i uzročnost i kod pobačaja, ali i kod osoba koje se bore sa začećem, to jest fertilitetom.“

Istraživanje se nadovezuje na prethodne nalaze Instituta za istraživanje uticaja na klimu u Potsdamu koji su pokazali da smo već uveliko premašili bezbednu granicu za zagađivače životne sredine, uključujući plastiku.

Neophodne bolje metode procene toksičnosti
U nedelju je još jedan izveštaj upozorio da se svet suočava sa „krizom plastike“, koja uzrokuje bolesti i smrt od najranijeg detinjstva do starosti usred ogromnog ubrzanja proizvodnje plastike.

Izveštaj takođe ističe kritične nedostatke u trenutnim metodama procene toksičnosti, istraživanja i testiranja, otkrivajući načine na koje postojeće kontrolne i druge mere ne uspevaju da zaštite zdravlje ljudi pa ni čitave planete.

„Način na koji smo generalno vršili testiranje značio je da smo propustili mnogo efekata“, rekao je Makferson i posebno izdvojio procene koje upozoravaju na hemikalije koje ometaju endokrini sistem, što su supstance koje ometaju rad hormona, uzrokuju probleme od neplodnosti do raka. Utvrđeno je da one ometaju tradicionalnu pretpostavku da će niže doze uvek imati manje efekte.

„Jedan od problema je da kada imate hemikaliju koja ometa endokrini sistem, ona ponekad ima nelinearan odgovor. Dakle, videćete da će doći do odgovora pri veoma niskoj dozi, što ne biste mogli da predvidite na osnovu njenog ponašanja pri visokoj dozi.“

„Deep Science Ventures“ sebe opisuje kao „kreatora poduhvata“ koji osniva kompanije usmerene na rešavanje velikih problema u oblasti životne sredine i ljudskog zdravlja. Deo svrhe izveštaja je da se otkriju problematična područja koja se mogu rešiti inovacijama.

Trenutno, hemijska toksičnost kao ekološki problem dobija samo delić sredstava koja su posvećena klimatskim promenama, što je disbalans koji bi morao da se ispravi.

„Očigledno ne želimo da se manje sredstava ulaže u klimu i atmosferu. Ali mislimo da je ovome, proporcionalno, neophodno više pažnje. Dobra stvar je što na ovo potencijalno može prilično lako da se utiče ako ljudi počnu da brinu o stvarima koje lično kupuju“, naglasio je Makferson.

Prema njegovim rečima, ne postoji nužno potreba za masovnom akcijom, to može biti samo potražnja za bezbednijim proizvodima, jer ljudi žele bezbednije proizvode.

Od početka istraživanja, Makferson pažljivo bira šta će dodirivati njegovu hranu. Za pripremu hrane koristi tiganju od livenog gvožđa. Posebno izbegava zagrevanje hrane u plastici.

„Nažalost, preporuka je da se jede više organske hrane, ali je generalno skuplja. Zato barem perite voće i povrće pre jela, važi i za organsko ako možete da ga priuštite“, poručio je Makferson.