Ne razumete dobro tuđ govor? Evo mogućeg uzroka
Utisak da nešto nije u redu s načinom na koji funkcionišemo ili procesuiramo informacije, često dobijamo tek prilikom interakcije s drugim ljudima. Taj “utisak da nešto nije u redu” može biti prvi suptilni simptom neke bolesti ili oštećenja. Upravo ta suptilnost nas navodi da posetu lekaru odgađamo dok god ne počnu da nas muče ozbiljne tegobe ili dok nam, usled dejstva simptoma, značajno ne opadne kvalitet života. Dobro je, kad god je to moguće, pravovremeno odreagovati na prve suptilne simptome – jer tako otvaramo vrata mogućnostima rane intervencije i suzbijanja nastanka ozbiljnih zdravstvenih problema dok su tek u začetku.
Podeli vest:
Sve dobro čujem, samo ljudi govore nerazumljivo!
Imate osećaj da savršeno dobro čujete. Jedini problem je što su ljudi počeli da pričaju nerazumljivo, što se u narodu kaže “sebi u bradu”!
Postavićemo činjenice ovako:
Ako jedna osoba počne da priča nerazgovetno i svi ostali imaju problem da razumeju šta im govori, jasno da je da je problem u toj osobi.
Ako sve osobe odjednom počnu da pričaju nerazgovetno i one se međusobno savršeno razumeju, a mi se mučimo da ih razumemo – biće da je problem u nama.
Nemogućnost razumevanja govora predstavlja jedan od prvih suptilnih simptoma nagluvosti. I dalje imate osećaj da vam je sluh očuvan, samo imate problem s razumevanjem govora? U većini slučajeva, u narednom periodu će se pojaviti još nekoliko suptilnih simptoma nagluvosti, poput potrebe za konstantnim pojačavanjem zvuka na televizoru ili telefonu. Osoba koja počinje da gubi sluh uglavnom nije prva koja to primeti. Okolina koja je u svakodnevnom kontaktu s tom osobom prva primećuje promene. Sagovornici moraju da govore sve glasnije i sporije, licem okrenutim ka osobi koja ima problema sa sluhom i često moraju da ponove više puta ono što su hteli da kažu. Takva promena u načinu komunikacije ne može proći neprimetno.
Kako da znam da li se polako javlja problem sa sluhom?
Obratite pažnju na način na koji komunicirate ili radnje koje svakodnevno obavljate.
Ako često tražite od ljudi da ponove izgovorene rečenice i imate poteškoća da pratite razgovor dvoje ili više ljudi, možda je vreme da zakažete pregled i utvrdite stanje sluha. Ako vam je teško da pratite razgovor u bučnom okruženju i imate utisak da svi oko vas nerazgovetno pričaju pa se sve više oslanjate na čitanje s usana, pravi je trenutak da proverite sluh. Zujanje u ušima takođe može biti jedan od prvih znakova nagluvosti.
Povećan rizik od pojave gluvoće i nagluvosti imaju osobe s porodičnom anamnezom oštećenja sluha, osobe koje su duži vremenski period bile izložene glasnim zvukovima, ili su samo jednom čule veoma jak eksplozivan zvuk. Pojedini lekovi takođe mogu oštetiti sluh.
Ima li rešenja za probleme sa sluhom?
Ako ste prepoznali navedene simptome i doživeli navedene stiuacije u stvarnom životu, vreme je da zakažete lekarski pregled. Otorinolaringolog će uraditi neophodnu dijagnostiku sluha i odrediti tretman na osnovu vaše kliničke slike. Moguće da će vam biti potrebni slušni aparati. Većina, a posebno mlađe osobe, zazire od upotrebe slušnih aparata i potrebno im je vreme da se priviknu na činjenicu da im je ovo pomagalo zaista neophodno. Međutim, kada uvide koliko im ove spravice mogu pomoći u svakodnevnoj interakciji i podizanju kvaliteta života na viši nivo, vrlo lako se naviknu i prihvate upotrebu slušnog aparata kao sastavni deo života.
Slušni aparati su značajno napredovali u poslednjih par decenija. Moderni slušni aparati funkcionišu tako što mali mikrofoni prikupljaju zvukove iz okoline, dok čip s pojačalom dalje dolazni zvuk pretvara u digitalni kod, koji se analizira i prilagođava stepenu gubitka sluha, potrebama pacijenta i nivoom buke u okruženju. Danas se na tržištu može pronaći čitav niz različitih slušnih aparata, a sve u skladu s potrebama i željama pacijenta. Postoje slušni aparati koji su potpuno u kanalu (CIC), “nevidljivi” (IIC), slušni aparati u kanalu (ITC), slušni aparati za umetanje u uvo (ITE), zaušni i mini zaušni aparati (BTE), prijemnici u kanalu (RIC), open fit… Nema potrebe da vas svi navedeni nazivi zbunjuju. Vaše je da se obratite stručnjaku, navedete simptome, želje i potrebe. Lekar će dalje izvršiti potrebnu dijagnostiku i dati preporuku za određeni slušni aparat. Vreme privikavanja na slušne aparate može da varira od osobe i osobe, a često zavisi i od stepena oštećenja sluha. Važno je da date sebi dovoljno vremena i da ne požurujete proces.
Bitno je napomenuti i da slušni aparati mogu poboljšati sluh pojačavanjem određenih zvukova koje pacijent čuje, ali oni ne mogu povratiti normalan sluh.
Podeli vest:
