Nepridržavanje plana lečenja jedan od najvećih izazova u oblasti javnog zdravlja

Stručnjaci upozoravaju da neuzimanje terapije redovno, preskakanje doza ili prekidanje lečenja bez konsultacije sa lekarom može značajno povećati rizik od komplikacija.

Predsednica Udruženja kardiologa Srbije Ivana Nedeljković rekla je da se Srbija nalazi u samom vrhu u Evropi po učestalosti hipertenzije, koja predstavlja jedan od najznačajnijih faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti.

„Posebno zabrinjava činjenica da veliki broj pacijenata nema adekvatno regulisan krvni pritisak, iako je dijagnoza postavljena i terapija uvedena. Jedan od ključnih razloga za to jeste neredovno uzimanje propisane terapije. Uprkos dostupnosti efikasnih terapija zasnovanih na dokazima, loša terapijska adherenca ostaje glavni globalni izazov, posebno kod asimptomatskih hroničnih bolesti kao što je hipertenzija“, kazala je ona.

Istakla je da je odstupanje od propisane terapije faktor rizika koji se može promeniti, pre svega upotrebom fiksnih kombinacija antihipertenziva u motivacijom pacijente da se aktivno uključe u upravljanje svojim bolestima.

Kontinuirana edukacija pacijenata, ali i unapređenje komunikacije između lekara i pacijenata, kako je rekla Nedeljković, od ključnog značaja su za postizanje bolje kontrole bolesti i dugoročno očuvanje kardiovaskularnog zdravlja.

Endokrinolog Dragana Tomić Naglić je ukazala da pacijenti često odlažu započinjanje terapije ili je samoinicijativno prekidaju zbog straha od neželjenih efekata ili pogrešnih informacija koje su čuli iz okruženja ili na internetu.

„Često se susrećemo sa situacijom da pacijenti prekidaju terapiju uz obrazloženje da žele da ‘odmore jetru’ ili da smatraju da im lekovi više nisu potrebni kada se laboratorijske vrednosti poprave. Upravo zato je izuzetno važno kontinuirano raditi na edukaciji lekara da motivišu pacijenate, pružajući im jasne informacije o značaju redovnog i dugoročnog uzimanja terapije kako bi se smanjio rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija“, rekla je ona.

Lekari su istakli da, uprkos dostupnosti savremenih i efikasnih terapija, brojni faktori i dalje utiču na slabu adherencu. Među njima su nedovoljna informisanost pacijenata, socioekonomske barijere, nedostatak motivacije, ali i potreba za još intenzivnijom edukacijom zdravstvenih radnika o važnosti podrške pacijentima u dugotrajnom lečenju.

Kao jedno od mogućih rešenja istaknuta je kontinuirana edukacija pacijenata o važnosti redovnog uzimanja terapije, ali i individualni pristup svakom pacijentu, kako bi se povećala motivacija i razumevanje značaja lečenja.