Novi pravilnik donosi važne promene za osobe sa dijabetesom tipa 1

Profesorka Jelica Bjekić Macut kaže za RTS da je cilj da pacijenti dobiju kvalitetnije lečenje i bolju kontrolu bolesti.

Dijabetes je hronična bolest od koje pacijenti najčešće stradaju zbog komplikacija, ali uz adekvatnu terapiju i redovno praćenje bolest može uspešno da se drži pod kontrolom. Novi pravilnik o medicinsko-tehničkim pomagalima donosi dodatna prava osobama sa dijabetesom tipa 1, a cilj je da se obolelima omogući kvalitetnije lečenje i bolji kvalitet života.

Predsednica Republičke stručne komisije za prevenciju i lečenje dijabetesa profesorka Jelica Bjekić Macut navela je da u Srbiji oko 35.000 ljudi ima dijabetes tipa 1, dok se ukupan broj obolelih od šećerne bolesti procenjuje na oko 800.000.

Prema njenim rečima, zvanično je registrovano nešto više od 400.000 osoba sa dijabetesom tipa 2, dok veliki broj obolelih još nije prepoznat u sistemu.

„Ostali pacijenti, nažalost, nisu registrovani i tu moramo mnogo da radimo svi zajedno na njihovom skriningu, prepoznavanju i dijagnostici“, istakla je profesorka.

Dr Bjekić Macut podsetila je da je Ministarstvo zdravlja pre dve godine formiralo stručnu komisiju koja je prošle godine izradila nacionalni program za prevenciju i lečenje dijabetesa.

Proširena podrška za osobe sa dijabetesom tipa 1

Novi pravilnik donosi proširena prava na senzore i insulinske pumpe za osobe sa dijabetesom tipa 1. Pored dece, pravo na savremena pomagala zadržavaju i mladi nakon navršene 18. godine, a obuhvaćeni su i pacijenti kod kojih je bolest otkrivena u 19. ili 20. godini života.

Posebna pažnja posvećena je trudnicama sa dijabetesom tipa 1.

„Pravo na terapiju i pomagala dobiće i trudnice, što je jako bitno, trudnice tipa jedan, znači koje su u prekoncepcijskom periodu, tokom trudnoće i godinu dana posle porođaja“, navela je profesorka.

Komisija se izborila, kako ističe gošća Dnevnika, da ostali pacijenti sa dijabetesom tipa jedan mogu da izaberu, ako im odgovara, da umesto određenog broja traka dobiju jedan senzor mesečno. „Oni koji ne žele da imaju insulinsku pumpu, senzore, njima će ostati pravo da imaju mesečno, govorim o tipu jedan koji su na četiri doze, da imaju 150 traka za samokontrolu šećerne bolesti.“

Istakla je da su edukacija, prevencija i rano otkrivanje bolesti ključni za smanjenje rizika od komplikacija. Poseban akcenat stavljen je na skrining gojazne dece i prepoznavanje insulinske rezistencije.

„Prema novim kriterijumima Američke asocijacije za dijabetes vrednost šećera na tašte preko 5,6 se smatra preddijabetesom. Upravo te grupe sa 5,6 do 5,9 i te kako treba prepoznati, odraditi test sa 75 grama glukoze – test tolerancije na insulin“, savetuje dr Bjekić Macut.

Upozorila je i da dijabetes često nema rane simptome: „Kada se pojavi šećerna bolest, nažalost, mnema simptoma upozorenja. Ona se zato zove tihi ubica. Kada se jave oni čuveni simptomi: sušenje usta, žeđanje, mokrenje, to je već poodmakla šećerna bolest.“

Govoreći o širem zdravstvenom kontekstu, podsetila je da Srbija ima oko 1,7 miliona gojaznih ljudi i da se gojaznost danas posmatra kao ozbiljna hronična bolest koja zahteva lečenje i sistemsku podršku.

„Ovo je jedna velika borba i ovo su tek prvi koraci“, poručila je profesorka, dodajući da se u narednim godinama očekuje dalje unapređenje prava i lečenja osoba sa dijabetesom.

Dijabetes – hronična autoimuna bolest

Dijabetes tipa jedan je hronična autoimuna bolest koja najčešće nastaje ili u detinjstvu ili u ranoj mladosti.

„Može da se javi i kasnije, u četrdesetoj i pedesetoj godini života, ali većina pacijenata sa dijabtesom tipa 1 su mladi ljudi, deca“, navlašava profesorka Jelica Bjekić Macut.

Prema njenim rečima, dolazi do autoimunog procesa na pankreasu gde organizam napada svoje ćelije – beta ćelija koje luče insulin.

Šećerna bolest dijagnostikuje se preko tri vrste antitela.