Organizam reaguje i na najmanju promenu – kako se pripremiti za pomeranje časovnika

Po nekim podacima i istraživanjima, adaptacija na ovu malu promenu traje najmanje dve nedelje. Gošća Dnevnika RTS-a, Meri Vukša, psihijatar i klinički farmakolog iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, ističe da iako promena nije velika, naš unutrašnji sat reaguje.

Duže ćemo spavati – ali će ranije da padne mrak. U nedelju, kada se probudimo posle zimskog pomeranja sata, posledice će osetiti i zdrave osobe, kao i one koje imaju zdravstvene probleme, hronične bolesti ili osobe sa mentalnim problemima, napominje dr Meri Vukša.

„Može doći do jedne manje disregulacije. Kod zdrave populacije može doći do poremećaja u spavanju, dnevne pospanosti, razdražljivosti, smanjene koncentracije, umora, što će imati određene posledice na radno funkcionisanje. Čak je zabeleženo da u danu posle pomeranja sata imamo veći broj saobraćajnih nesreća i slabiju funkcionalnost na poslu“, dodaje gošća Dnevnika.

Zato bi zaposleni koji rade vikendom, napominje doktorka, trebalo da se na neki način pripreme na ovu promenu.

Savet je da nekoliko dana pre prelaska na novo računanje vremena pokušaju da promene vreme odlaska na spavanje i neku svoju rutinu. U subotu bi trebalo da budu manje aktivni, da dnevni ritam bude mirniji, ishrana blaža sa dovoljno tečnosti. Dan nakon pomeranja časovnika najbolje je što više vremena provoditi na dnevnom svetlu.

„Lekari pri samom pomeranju časovnika u praksi ne primećuju jasne pokazatelje, ali promena vremenskih prilika, promena godišnjeg doba, nagle promene vremena, znaju da budu stresor i dovedu već mentalno obolela lica u pogoršanje, a samim tim i povećanu hospitalizaciju“, napominje dr Vukša.

„Bitno je da se osluškuje sopstveni ritam, da damo vremena svom organizmu da se prilagodi novonastaloj situaciji, a ne da idemo protiv svog ritma. Kada reč o deci, posebno kod adolescenata, koji već zbog svog načina života imaju poremećen ritam spavanja, doći će do osećaja dnevnog umora, poremećaja koncentracije, lošeg sna… Samim tim slabije prate nastavu, ne mogu da uče, razdražljivi su“, navodi dr Meri Vukša.

Osluškujte svoj unutrašnji ritam

U slučaju pacijenata sa hroničnim zdravstvenim problemima, posebno kod dela pacijenata iz psihotičnog spektra, koji su već sami po sebi osetljivi, takav mali stresor može dovesti do toga da izgube svoju dnevnu rutinu.

„Samim tim oni imaju osećaj kao da su izgubili kontrolu nad svojim životom, pa može doći do pogoršanja tih psihotičnih simptoma. Tako da je jako bitna psihoedukacija kako porodice, tako i pacijenata o tome da se tačno zna raspored, odnosno struktura vremena“, ističe gošća Dnevnika.

Da li nam više prija letnje ili zimsko računanje vremena

Već duže vreme se predlaže ukidanje promene vremena i na to apeluje veliki broj zemalja. Međutim, debata među zemljama se vodi oko toga da li treba zadržati letnje ili zimsko računanje vremena.

„Istraživači koji se bave našim cirkadijalnim ritmovima su pristalice da ostane letnje računanje vremena, ali najviše zagovornika predlaže neko srednje rešenje, posebno što prelazak na letnje računanje vremena ostavlja mnogo veće posledice koje duže traju u odnosu na predstojeće, zimsko“, dodaje doktorka.

Ipak, poručuje dr Meri Vukša na kraju gostovanja u Dnevniku: „Slušajte svoje ritmove, usporite i živite u skladu s prirodom. Jer nama treba sunce, odmor, ritam i da izdržimo ono što nam život nosi.“