Ove godine hiljadu prijavljenih neželjenih reakcija na lekove
Najveći broj prijava pripada grupi lekova koji se koriste za lečenje malignih bolesti i onima koji deluju na imunski sistem, zatim slede medikamenti koji deluju na nervni sistem, digestivni trakt i metabolizam, antiinfektivni lekovi za sistemsku primenu, oni koji utiču na kardiovaskularni sistem.
Za svaki lek za koji je izdata dozvola za prometovanje od strane Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije ALIMS dokazan je kvalitet i potvrđen je pozitivan odnos očekivanih koristi u odnosu na potencijalne rizike. Nakon dobijanja dozvole za lek, aktivnostima farmakovigilance kontinuirano se prati i procenjuje bezbednost lekova na tržištu. U skladu sa svakim novim bezbednosnim saznanjem postupa se na odgovarajući način. U slučaju da se proceni da je odnos koristi i rizika za određeni lek/grupu lekova izmenjen, preduzimaju se odgovarajuće aktivnosti, tako da nema mesta zabrinutosti kod naših pacijenata, istakla je za „Politiku“ magistar farmacije specijalista kliničke farmacije Jelena Mitrašinović, iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije,
Ona naglašava da pored mnogobrojnih aktivnosti koje sprovodi u svakodnevnom radu, Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) veliku pažnju posvećuje i farmakovigilanci.
– ALIMS kao važna institucija Vlade Republike Srbije, svojim odgovornim i profesionalnim radom obezbeđuje da na tržištu naše zemlje budu dostupni kvalitetni, efikasni i bezbedni lekovi i medicinska sredstva. Jedna od veoma značajnih aktivnosti ALIMS-a jeste farmakovigilanca, koja poslednjih godina izaziva veliku pažnju medija, opšte i stručne javnosti. Farmakovigilanca podrazumeva kontinuirano praćenje bezbednosti lekova nakon njihovog stavljanja u promet, odnosno tokom postmarketinškog perioda. Stalna procena odnosa koristi i rizika pri primeni leka predstavlja esencijalni deo procesa evaluacije koju obavlja obučeni, visokokvalifikovani kadar ALIMS-a. Poslove farmakovigilance ALIMS obavlja preko svog Nacionalnog centra za farmakovigilancu (NCF) – naglašava Mitrašinovićeva.
Podaci prikupljeni tokom faze razvoja leka, zbog svojih ograničenja ne ukazuju uvek na sve moguće neželjene reakcije. Zato je praćenje bezbednosti leka nakon registracije i stavljanja u promet od posebnog značaja za uočavanje ozbiljnih, manje učestalih neželjenih reakcija, kao i neželjenih reakcija koje se ispoljavaju tek nakon dugotrajne primene leka ili su odložene. U ovom procesu ključnu ulogu ima prijavljivanje neželjenih reakcija na lekove koje omogućava otkrivanje novih informacija o bezbednosti leka, a time i bolje poznavanje bezbednosnog profila, što je osnova u sprovođenju racionalne farmakoterapije.
– Glavna uloga regulatorne agencije u okviru nacionalnog sistema farmakovigilance je da detektuje bezbednosne signale istraživanjem baza neželjenih reakcija i sprovodi kontinuiranu procenu odnosa koristi i rizika pri primeni leka, te da u slučaju novih bezbednosnih informacija reaguje sprovođenjem adekvatnih regulatornih mera. Cilj regulatornih mera iz bezbednosnih razloga je da se rizik od ispoljavanja neželjenih reakcija maksimalno redukuje i posledično odnos koristi i rizika održi pozitivnim. Koju meru treba preduzeti u konkretnom slučaju, zavisi od procene rizika, ali i podataka o efikasnosti leka, odobrene indikacije, raspoloživosti alternativne terapije i drugih faktora – napominje sagovornica Politike.
U većini slučajeva, kao rezultat procene novih bezbednosnih informacija, regulatorna agencija zahteva odgovarajuće ažuriranje sažetka karakteristika leka, uputstva za lek i teksta za spoljnje i unutrašnje pakovanje leka. Moguće izmene ovih dokumenata uključuju ograničenje terapijskih indikacija (npr. dapagliflozin u jačini od 5 mg prestao je da se primenjuje u lečenju pacijenata sa dijabetes melitusom tip 1 zbog učestale dijabetesne ketoacidoze, dok je njegova primena nastavljena kod pacijenata sa dijabetes melitusom tip 2).
Primer su i fluorohinolonski antibiotici – ograničena im je primena usled rizika od nastanka onesposobljavajućih, dugotrajnih i potencijalno ireverzibilnih neželjenih reakcija. U slučaju tolperisona – zbog rizika od reakcija preosetljivosti primena je ograničena samo na simptomatsko lečenje spasticiteta nakon moždanog udara. Postoje situacije kada je preporuka smanjenje preporučene doze i/ili dužine trajanja terapije (npr. metoklopramid – zbog rizika od neuroloških reakcija, domperidon – zbog rizika od ozbiljnih srčanih poremećaja). Nekad se uključuju nove kontraindikacije (npr. za lekove sa aktivnom supstancom pseudoefedrin uvedena je kontraindikacija za pacijente sa teškom ili nekontrolisanom hipertenzijom, teškim oboljenjem bubrega ili bubrežnom insuficijencijom), ali se i uvode nova upozorenja, mera opreza i neželjene reakcije (npr. za insuline se vezuje mogućnost pojave kutane amiloidoze, za hormonske kontraceptive se vezuje mogućnost pojave depresivnog raspoloženja i depresije).
– Osim toga, u cilju upravljanja bezbednosnim rizicima, može biti zahtevana izmena režima izdavanja leka u smislu uvođenja restriktivnijeg režima izdavanja (npr. ketoprofen za spoljašnju upotrebu zbog rizika od fototoksičnosti i domperidon zbog rizika od kardioloških neželjenih reakcija – prešli su sa režima izdavanja „bez recepta“ na režim izdavanja „na recept“). Još jedna od restriktivnih regulatornih mera je ograničenje veličine pakovanja leka. Ukoliko opisane regulatorne mere nisu dovoljne kako bi se održao pozitivan odnos koristi i rizika leka, sprovode se najrestriktivnije regulatorne mere kao što su prestanak važenja dozvole za lek (npr. folkodin 2023. godine) ili njeno privremeno stavljanje van snage (suspenzija dozvole) za npr. pipemidinsku kiselinu 2019. godine i 17-hidroksiprogesteron kaproat ove godine. Sledstveno prestanku važenja dozvole za lek/suspenziji dozvole za lek, dolazi do povlačenja leka iz prometa. Sve ove regulatorne mere, ALIMS je sproveo sledeći finalne odluke Evropske agencije za lekove – naglašava Mitrašinovićeva.
Ona dodaje da je veoma važno da se nova bezbednosna saznanja o lekovima podele sa stručnom i opštom javnošću na pravi način i u pravo vreme. Tada ALIMS odobrava pisma zdravstvenim radnicima radi njihovog upoznavanja sa aktuelnim informacijama vezanim za bezbednost lekova, koje će ih orijentisati ka preduzimanju potrebnih aktivnosti i/ili uvođenju određenih promena u dotadašnjem radu.
– Informacije o bezbednosti lekova i preduzetim regulatornim merama, uključujući pisma zdravstvenim radnicima i edukativne materijale, ALIMS objavljuje na svom sajtu (www.alims.gov.rs) i tako ih čini dostupnim i opštoj javnosti. Samo uz efikasnu komunikaciju i obaveštenost svih učesnika u sistemu farmakovigilance, regulatorne mere koje sprovodi ALIMS mogu uspešno zaštititi bezbednost naših pacijenata. Još jedan važan vid komunikacije jeste i komunikacija sa medijima. ALIMS nastoji da u koordinaciji sa štampanim i elektronskim medijima pravovremeno prosledi jasnu, naučno i stručno utemeljenu informaciju, koja neće izazvati nedoumicu i strah kod pacijenata – kaže sagovornica i dodaje da je nedavno potpisan memorandumim o saradnji između ALIMS-a i dve najznačajnije zdravstvene strukovne organizacije u našoj zemlji, a to su Lekarska komora Srbije i Farmaceutska komora Srbije. Saradnja koja je već u praksi zaživela, odnosi se na poslove u oblasti farmakovigilance i bezbednosti primene lekova, sa krajnjim ciljem unapređenja bezbednosti pacijenata i zaštite javnog zdravlja.
Na pitanje da li je u Srbiji poslednjih godina povećan broj prijavljenih slučajeva neželjenih reakcija na lekove (NRL), ona odgovara da su zdravstveni radnici kroz svoju svakodnevnu praksu i neposredni kontakt s pacijentima i njihovom terapijom, u poziciji da mogu najlakše da identifikuju svaku sumnju na NRL, i da ih pozivaju da aktivno uzmu učešća u prijavljivanju NRL.
– Ovu aktivnost treba da shvate kao deo svoje profesionalne i moralne odgovornosti. Mogućnost da prijave sumnju na NRL naravno imaju i sami pacijenti. Broj prijava u Srbiji poslednjih godina je prilično ujednačen i na godišnjem nivou iznosi u proseku 1.000 do 1.300, sa izuzetkom 2021. i 2022. godine (godine pandemije korona virusa) kada je zabležen značajno veći broj prijava NRL (2.941 i 1.807). Naš cilj jeste da povećamo stopu prijavljivanja NRL i dostignemo broj od 200 prijava na milion stanovnika, što je standard određen od strane SZO, koji su već dostigle neke zemlje u okruženju. Od početka 2024. godine prijavljeno je 1.000 slučajeva NRL. Najveći broj prijavljenih lekova pod sumnjom pripada grupi lekova koji se koriste za lečenje malignih bolesti (antineoplastici) i lekovima koji deluju na imunski sistem (imunomodulatori), zatim slede lekovi koji deluju na nervni sistem, digestivni trakt i metabolizam, antiinfektivni lekovi za sistemsku primenu, lekovi koji deluju na kardiovaskularni sistem, što se delimično uklapa u profil najčešće prijavljivanih lekova pod sumnjom u prethodnim godinama – pojašnjava Mitrašinovićeva.
ALIMS procenjuje svaki prijavljeni slučaj NRL sa aspekta ozbiljnosti, očekivanosti i uzročno-posledičnog odnosa između ispoljene reakcije i leka pod sumnjom. Svakom zdravstvenom radniku koji je slučaj prijavio prosleđuje se odgovarajuća povratna informacija. Svaka prijava se unosi u nacionalnu bazu podataka o NRL koju vodi ALIMS i na osnovu koje se izrađuju godišnji izveštaji o neželjenim reakcijama koji se objavljuju na našem sajtu. Svaka prijava se istovremeno prosleđuje i u bazu Svetske zdravstvene organizacije, kako bi slučajevi evidentirani na teritoriji Republike Srbije bili deo baze podataka neželjenih reakcija iz celog sveta koja danas broji preko 39 miliona slučajeva NRL.
– Prijava se prosleđuje i nosiocu dozvole za lek pod sumnjom u Republici Srbiji, čuvajući identitet izveštača u tajnosti. Na osnovu prijavljenih slučajeva možemo identifikovati određeni bezbednosni rizik i odlučiti o sprovođenju potrebnih mera za njegovu minimizaciju. Zato je važno apelovati na zdravstvene radnike da prijavljuju ALIMS-u svaku sumnju na NRL, posebno treba prijavljivati ozbiljne i neočekivane NRL, kao i sve NRL kada su u pitanju novi lekovi – zaključila je Mitrašinovićeva.