Porast hronične usamljenosti kod mladih
Usamljenost se polako širi našim društvom i poprima razmere epidemije.
Podeli vest:
Istraživanja ukazuju na to da su usmljenošću pogođeni mladi, i to posebno muškarci, više nego stariji od 75 godina koji su ranije bili na vrhu liste.
Često čujemo termine, samoća, usamljenost… Koja je razlika između ta dva termina?
Aleksandar Dimitrijević, klinički psiholog i psihoanalitičar kaže da je usamljenost jedno od najbolnijih osećanja. Imamo istraživanja koja pokazuju da hronična usamljenost ima loše posledice po razvoj mozga, po naše zdravlje, pre svega po kardiovaskularni sistem“, kaže psiholog.
On dodaje da se hronična usamljenost poredi sa 15 popušenih cigareta dnevno.
„Sa druge strane samoća može voditi pozitivnim stanjima. Dakle tu čovek sam bira samoću da bi stvarao, razmišljao… U tom slučaju fizička samoća, ta situaciona samoća je obogaćenje. A kako ćemo doživeti samoću zavisi od toga od koga ona potiče. Ako su me primorali na samoću – to može biti jedna od najtežih kazni, a ako sam je sam odabrao onda to može da bude obogaćenje“, smatra psiholog.
Sve više mladih pati od hronične usamljenosti
„Usamljenost kao pojam zapravao nije postojala do 18 veka, a onda je romantizovana u 19 veku i vezuje se za sve velike umetnike te epohe, ali postaje ozbiljan problem. Posle Drugog Svetskog rata sa nastankom velikih gradova, kada porodice postaju sve manje, kada se ljudi sve više sele, i socijalne mreže u kojima smo odrasli pucaju, a ljudima je sve teže da se povežu. Veza može i biti, ali su sve površnije“, objašnjava on.
Kako navodi, ono što nam se dešava poslednjih 10 godina zove pandemijom usamljenosti koja je eskalirala sa kovodom-19, kada su ljudi bili zatvoreni u svojim stanovima i kućama.
„Drugi uzrok je preterana upotreba društvenih mreža kod mladih koji veruju da je to adekvatna zamena za prave društvene kontakte. To je zabluda koja može da dovede do ozbiljnih problema. Bojim se da sve više dece odrasta sa tim. Moraćemo da se suočimo sa tim da stižu generacije kojima nedostaju bazične socijalne veštine, koja ne znaju kako se uspostavljaju prijateljstva, kako počinje romantična veza…“, kaže psiholog.
Prvi znakovi na koje treba reagovati
Usamljenost je bolna, pa se ljudi sami požale, ne znajući možda da je to u pitanju, kaže psiholog i dodaje ukoliko sami ne potraže pomoć, onda se može primetiti po sledećem: osamljuju se, sami gledaju TV, ili su na društvenim mrežama.
„Najbolji lek za usamljenost je ljubav. Odaberite svoj oblik ljubavi i pokušajte da se povežete sa drugima“, smatra sagovornik N1.
Podeli vest:
