Pritisak u vazduhu, pritisak u glavi – zašto je vreme glavni okidač za migrenu i kako je ublažiti

Danijel Vilhor, profesor neurologije na medicinskom kampusu Univerziteta u Koloradu, kaže da se pacijenti sa migrenom najčešće žale na vremenske prilike, odnosno njihove promene.

Posledice migrene mogu poremetiti posao, školu i društvene planove i stvoriti osećaj bespomoćnosti. Lekari još uvek u potpunosti ne razumeju zašto su neki mozgovi osetljiviji na uticaje iz okruženja.

Ono što znaju je da ljudi koji pate od migrene imaju naročito osetljiv nervni sistem, i da određene promene u okruženju – poput promena pritiska u vazduhu, temperature, vlažnosti i kvaliteta vazduha – mogu aktivirati neuronske puteve koji vode do bola.

Ključni načini na koje vremenski uslovi pokreću migrenu

Pokretači se razlikuju od osobe do osobe, ali neki su veoma česti:

– Promene vazdušnog pritiska spadaju u najčešće prijavljene pokretače. Kada se približava olujni sistem, vazdušni pritisak opada. Neki naučnici veruju da ova promena može uticati na pritisak unutar glave ili na širenje i sužavanje krvnih sudova u mozgu.

Jedna od teorija je da promene u pritisku mogu izazvati mali disbalans između unutrašnjeg pritiska u lobanji i spoljašnje sredine, što bi moglo direktno stimulisati živce osetljive na bol i pokrenuti upalu i početak migrene.

– Drugi uzroci mogu biti: upala, način na koji mozak obrađuje čulne nadražaje, kao i promene nivoa serotonina, hemijske supstance koja igra ključnu ulogu u pokretanju migrene.

– Ekstremne temperature, bilo veoma visoke ili niske, kao i nagle temperaturne promene, mogu poremetiti unutrašnju ravnotežu tela.

– Visoka vlažnost ili brze promene u nivou vlage u vazduhu mogu imati sličan efekat.

– Zagađivači vazduha poput ozona i azot-dioksida mogu izazvati upalu živaca povezanih sa migrenom.

– Jako sunce takođe može biti problematično, najverovatnije zbog pojačane osetljivosti na svetlost i preterane reaktivnosti vizuelnog sistema u mozgu.

– Munje i snažan vetar mogu takođe biti povezani sa napadima migrene kod nekih ljudi.

Ukratko, promene vremena mogu delovati kao okidači za mozak koji je već po prirodi osetljiviji. Iako se konkretni pokretači i reakcije razlikuju od osobe do osobe, istraživanja ukazuju da interakcija između vremenskih uslova i naše biologije igra značajnu ulogu kod određenog broja ljudi koji pate od migrene.

Šta možete da uradite da ublažite bol

Vreme ne možete da promenite – ali možete da budete proaktivni. Ipak, tu je nekoliko saveta kako da „pripremite“ svoj organizam za migrenu izazvanu vremenskim promenama.

– Pratite migrene i prognozu vremena: Vodite dnevnik migrena ili koristite aplikaciju za praćenje napada i vremenskih uslova. Možda uočite obrasce – na primer, napadi dan pre kiše ili tokom promene temperature – što vam može pomoći da prilagodite raspored ili plan lečenja.

– Usvojite zdrave navike u ishrani: Dehidracija, nezdrava ishrana i preskakanje obroka mogu pojačati efekte vremenskih pokretača, pa je važno da organizam bude u ravnoteži.

– Kvalitetan san i vežba: Loš i neredovan san u velikoj meri utiče na mnoge telesne funkcije, pa tako i na mozak i pojavu migrena. Redovno vežbanje zbog oslobađanja endorfina i snižavanja nivoa kortizola takođe može pomoći kod ublažavanja posledica migrena.

– Stvorite okruženje prilagođeno migreni: Kada je sunce jako ili vlažnost visoka – ostanite unutra. Naočare za sunce, maske za oči ili naočare sa zaštitom od plavog svetla mogu pomoći. Neki ljudi imaju koristi i od čepića za uši koji ublažavaju promene pritiska u srednjem uhu.

– Proverite mogućnosti preventivne terapije: Ako vam vreme često izaziva migrene, razgovarajte sa lekarom o mogućnostima preventivnog lečenja – lekovima, dodacima ishrani ili uređajima za neuromodulaciju koji se redovno koriste da bi se smanjila učestalost napada.

Važno je zapamtiti da, iako vreme može biti pokretač, retko je jedini uzrok. Migrena je najčešće posledica „savršene oluje“ više faktora – genetske sklonosti, hormona, stresa, sna, hrane – i, da, vremenskih uslova.