Rano otkrivanje bolesti je veća šansa za izlečenje

Ukoliko se bilo koja bolest otkrije na vreme, postoji velika šansa da ona može biti u potpunosti izlečena. Neka statistika pokazuje da oko 80 odsto bolesti može da se spreči ili da se izleči ako se otkrije na vreme. Zato lekari ukazuju na to da je preventiva ključni aspekt očuvanja zdravlja. Preventivni pregledi su najbolji način da se bolest dijagnostikuje u samom začetku i stavi pod kontrolu pre nego što se razvije u teško zdravstveno stanje.

Napredak tehnologije doneo je velike pomake u medicini, dijagnostici i lečenju bolesti, pa uprkos tome u našem društvu i dalje ne postoji svest o preventivnim pregledima i poseti lekaru pre nego što nas nešto zaboli. Javni podaci pokazuju da svaki drugi stanovnik Srbije umire od kardiovaskularnih oboljenja, najčešće od infarkta i šloga, a na godišnjem nivou bitku sa ovim bolestima izgubi gotovo 60.000 stanovnika naše zemlje.

Još jedna poražavajuća statistika pokazuje da se u našoj zemlji godišnje otkrije oko 32.000 novih slučajeva malignih bolesti, a umre preko 20.000 ljudi i to raznih starosnih dobi. Od izuzetno mladih do starijih uzrasta. Muškarci najčešće obolevaju od raka pluća, debelog creva i prostate, a žene u Srbiji od raka dojke, debelog creva, pluća i grlića materice. Podaci pokazuju da je poslednjih godina, zbog načina života, ova bolest sve prisutnija kod mlađe populacije.

Zbog toga sve zdravstvene ustanove i organizacije na globalnom nivou ukazuju da su prevencija i redovni skrining zdravlja i više nego nužni i to na mnogim nivoima – od primarne preventive i redovnih lekarskih pregleda, preko laboratorijske dijagnostike, do magnetne rezonance. Iako je očigledno da neka oboljenja vrlo lako mogu imati smrtonosan ishod, praksa pokazuje da bolest može biti izlečiva ukoliko se otkrije u najranijem stadijumu.

Značaj prevencije

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije, čak 16 miliona slučajeva ne bi imalo smrtni ishod da su postojale preventivne mere. Iako je srce najjači mišić, nepravilnom ishranom, pušenjem, nedovoljnom fizičkom aktivnošću i stresom možemo ga oslabiti i izazvati brojne bolesti. Koliko je ozbiljan problem objašnjava statistika prema kojoj u svetu svakog dana od posledica neke od bolesti srca i krvnih sudova umre prosečno 49.000 ljudi.

Pojam prevencija se ne odnosi isključivo na zdrave životne navike, već i na preglede kojima preventivno možemo uticati na sprečavanje razvoja oboljenja. Lekari beleže slučajeve gde je neka teška bolest dijagnostikovana osobama koje vode potpuno zdrav način života, paze na ishranu, fizički su aktivni i mentalno stabilni, što, nažalost, nije jedini uslov da se spreči pojava bolesti.

Kroz redovno obavljanje specijalističkih pregleda, npr. ginekoloških, uroloških i dermatoloških, može se značajno smanjiti rizik od razvoja ozbiljnih bolesti, ukazuje struka, jer upravo osnovni pregledi pomažu u identifikaciji stanja u ranoj fazi, omogućavajući brzu reakciju i lečenje.

Značaj preventivnih pregleda se može dobro opisati kroz primer ginekoloških preventivnih pregleda. Papa test je sastavni deo preventivnog ginekološkog pregleda i procedura koja pomaže u otkrivanju abnormalnih ćelija na grliću materice, koje mogu ukazivati na prekancerogene promene ili rak grlića materice. Preporučuje se da žene obavljaju Papa test jednom godišnje.

Tu su takođe i drugi obavezni pregledi, poput štitne žlezde, pregleda dojke, promena na koži i mnogi drugi. Redovnim dermatološkim pregledom pravovremeno se mogu otkriti potencijalne promene na koži, koje mogu ukazati na melanom. Ako dermatolog primeti sumnjive promene, može uzeti uzorak tkiva, odnosno biopsiju, koji će se dalje slati na laboratorijsku analizu kako bi se utvrdilo da li je promena maligna ili ne.

Pregled lekara opšte medicine

Pregled lekara opšte medicine igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja i prevenciji mnogih bolesti. Redovni pregledi omogućavaju rano otkrivanje potencijalnih zdravstvenih problema pre nego što se simptomi razviju ili postanu ozbiljni. Lekari opšte prakse mogu identifikovati faktore rizika i dati smernice o promenama u načinu života, čime se smanjuje verovatnoća razvoja hroničnih bolesti kao što su dijabetes, hipertenzija i srčane bolesti. Iako mnogi od nas ignorišu početne simptome i prve promene neke bolesti, lekari ukazuju na to da to ne treba raditi.

Lekari opšte prakse imaju široko znanje o različitim medicinskim oblastima i mogu pružiti sveobuhvatan pristup u lečenju pacijenata. Oni su često prvi koji prepoznaju simptome složenih stanja i usmeravaju pacijente na dalja specijalistička ispitivanja. Pravovremena dijagnostika i odgovarajuće lečenje mogu značajno poboljšati prognozu i kvalitet života pacijenata.

Preventivni pregledi kod lekara opšte prakse posebno su važni za pacijente svih starosnih grupa, od dece do starijih osoba. Moguće je preduzeti preventivne mere, poput vakcinacije, prilagođavanja terapija, ili saveta o ishrani i fizičkoj aktivnosti, kako bi se očuvalo optimalno zdravlje. Redovni pregledi takođe pomažu u izgradnji poverenja između lekara i pacijenata, što olakšava praćenje zdravstvenog stanja i dugoročno planiranje nege.

Laboratorijska dijagnostika

Bilo koja boljka u telu da nam se javi, da se osećamo umorno, malaksalo ili bez energije i elana, prvo na šta lekari obično ukazuju jeste da je potrebno uraditi analizu krvne slike. Ovi laboratorijski rezultati imaju veliku važnost jer pokazuju mnogo toga. Laboratorijska dijagnostika predstavlja značajan faktor u medicini, dajući zajedno sa ostalim dijagnostičkim pokazateljima objektivne informacije o zdravlju osobe.

Zahvaljujući laboratorijskim analizama i na osnovu dodatnih specijalističkih pregleda, lekar može postaviti pravilnu dijagnozu ili otkloniti sumnju na postojanje bolesti ili nedostatak nekih vitamina neophodnih za nesmetano obavljanje svakodnevnih aktivnosti.

Krvna analiza može pokazati kakva je funkcija jetre i bubrega, nivo šećera u krvi, kao i lipidni profil. Može se zaključiti da li postoji rizik od srčanih bolesti, dijabetesa, bolesti jetre ili bubrega, problema sa štitnom žlezdom, odnosno poremećaj endokrinog sistema. Sa duge strane, na osnovu analize urina se procenjuju fizičke, hemijske i mikroskopske karakteristike urina. Mogu se ustanoviti infekcije mokraćnih puteva, bolesti bubrega, kao i bolesti nadbubrežnih žlezda.

Zbog toga je vrlo važno da se ovakva testiranja rade na šest meseci i kada nema nikakvih simptoma za neke bolesti. Na taj način se kod zdravih osoba može predvideti, odložiti ili sprečiti nastajanja određenih oboljenja. Ukoliko neki parametar odstupa od referentnih vrednosti, to obično ukazuje na patološko stanje određenog organa, u slučaju odstupanja većeg broja parametara, na ozbiljnu kliničku sliku jednog oboljenja. Ako je u početnom stadijumu, poboljšanje može da izazove odgovarajuća terapija. Ovaj vid dijagnostike takođe ima važnu ulogu i u praćenju toka bolesti i efikasnosti terapije.