Šta je dumskroling i kako da se mentalno izborite sa poplavom negativnih vesti
Ukoliko imate osećaj da su vesti trenutno posebno loše i zabrinjavajuće, niste jedini. Ali mnogi od nas ne mogu da skrenu pogled – i ne žele. Praćenje vesti može nam pomoći da razumemo šta se dešava i, za mnoge, predstavlja etički stav. Kako, pritom, da brinemo i o svom mentalnom zdravlju? Kako uskladiti potrebu da ostanete informisani sa negativnim uticajem koji loše vesti mogu imati na vaše blagostanje?
Podeli vest:
Profesorka Reza Šabahang sa australijskih univerziteta Monaš i Flinders objašnjava da su naši mozgovi programirani da prioritet daju bezbednosti i opstanku, te brzo reaguju na opasnost. Stalno aktiviranje ovih procesa kroz uznemirujuće vesti – što se često naziva dumskroling (doomscrolling) – može biti mentalno iscrpljujuće.
Necenzurisane slike mogu imati posebno snažan psihološki uticaj. Grafički snimci tragedija koji kruže društvenim mrežama mogu imati jači efekat nego tradicionalni mediji (poput televizije i novina), koji su više regulisani.
Istraživanja pokazuju da konzumiranje negativnih vesti može biti povezano sa nižim nivoom blagostanja i psihološkim poteškoćama, poput anksioznosti, nesigurnosti i osećaja neizvesnosti. Može nas učiniti pesimističnijim prema sebi, drugima, čovečanstvu i životu uopšte.
U nekim slučajevima, prekomerno praćenje uznemirujućih vesti može izazvati posrednu traumu, što znači da možete iskusiti simptome posttraumatskog stresa, poput flešbekova i problema sa spavanjem, iako niste direktno učestvovali u traumatskim događajima.
Ali to često ne sprečava ljude da ih traže. Zapravo, veća je verovatnoća da će se negativne vesti čitati, komentarisati i deliti.
Postoji li bolji način da konzumiramo vesti?
Isključivanje nije uvek opcija za svakoga. Na primer, ako imate prijatelje ili porodicu u područjima pogođenim sukobima, možete biti posebno zabrinuti i pratiti vesti da biste znali kako su pogođeni.
Čak i bez lične veze, mnogi žele da ostanu informisani i razumeju šta se dešava. Za neke je to moralna odluka, koja im se čini kao korak ka akciji i pozitivnoj promeni.
Zato, u novom istraživanju koje je sprovela Šabahang i njene kolege, predlažu da ograničavanje izloženosti negativnim vestima nije uvek moguće ni praktično.
Umesto toga, preporučuju svesnije konzumiranje vesti – obratite pažnju na emocije koje se javljaju, primetite kako se osećate i usporite kada je to potrebno.
Kako savesno konzumirati vesti
Kada planirate da čitate vesti, možete preduzeti sledeće korake:
– Zastanite i duboko udahnite nekoliko puta. Primetite kako vam se telo oseća i šta vam se dešava u mislima.
– Proverite kako ste. Da li se osećate napeto? Imate li danas već mnogo stresa? Možda već osećate zabrinutost ili emocionalnu iscrpljenost. Zapitajte se da li ste spremni da procesuirate negativne informacije.
– Razmislite. Šta vas motiviše da se sad informišete? Šta pokušavate da saznate?
– Budite kritični. Dok čitate ili gledate vest, obratite pažnju na verodostojnost izvora, detalje i poreklo informacija.
– Osluškujte kako se osećate. Da li primećujete znake stresa – poput napetosti, znojenja ili nemira?
– Polako konzumirajte vest. Pre nego što pređete na sledeću vest, obradite ono što ste saznali i kako ste reagovali. Da li vam je promenilo emocije, misli, stavove? Da li je ispunilo vašu nameru? Imate li snage za još?
Možda nećete uvek moći da pratite sve ove korake, ali svesnije ponašanje pre, tokom i nakon izlaganja negativnim vestima može vam pomoći da donosite bolje odluke o tome kada i koliko da ih konzumirate – i kada da napravite pauzu.
Znakovi da vesti utiču na vaše mentalno zdravlje
Ako se osećate emocionalno preplavljeno, veća je verovatnoća da ćete reagovati impulsivno i pod uticajem emocija na ono što čitate ili gledate. Znakovi da negativne vesti utiču na vaše psihičko zdravlje uključuju:
– kompulzivno praćenje vesti, osećaj da ne možete da prestanete
– osećaj beznađa, očaja ili nedostatak motivacije
– razdražljivost
– poteškoće s koncentracijom
– umor
– fizičke tegobe (npr. bol u stomaku)
– problemi sa spavanjem
– nepromišljena ili rizična ponašanja, poput panične kupovine ili gomilanja namirnica nakon loših vesti
Šta da radite kada se osećate uznemireno?
Prvo – napravite pauzu. To može trajati nekoliko minuta, sati ili dana – koliko god vam treba da se emocionalno stabilizujete i ponovo budete spremni da se informišete.
Možda će vam pomoći da vodite dnevnik i zapisujete kako se osećate dok pratite vesti, i pratite emocionalne oscilacije.
Takođe, korisno je da provedete vreme sa ljudima koji vas podržavaju i radite ono što volite. Boravak na otvorenom i manuelne aktivnosti mogu biti posebno korisni kada ste anksiozni ili emotivni.
Ali ako ste preplavljeni i to utiče na vaš rad, svakodnevni život ili odnose, treba potražiti i profesionalnu pomoć.
Podeli vest:
