• Šta najčešće dovodi decu i roditelje u Tiršovu: Veliki kašalj iznenadio

    Uoči Svetskog dana deteta, direktor Dečje klinike u Tiršovoj Siniša Dučić govorio je za RTS o najčešćim bolestima kod dece u toj ustanovi, ali i sa izazovima sa kojima se suočavaju. Veliki kašalj nas je iznenadio, uglavnom se radi o najmlađim pacijentima, istakao je Dučić. Dodaje da je problem što se roditelji sa decom ne javljaju redovno na revakcinaciju.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Šta najčešće dovodi decu i roditelje u Tiršovu: Veliki kašalj iznenadio
    Foto: Unsplash

    Sezona je respiratornih infekcija, stomačnih virusa, a među decom se pojavio i veliki kašalj, protiv koga postoji vakcina. U ovom trenutku u vrtićima ima i varičela.

    Direktor Dečje klinike u Tiršovoj Siniša Dučić rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da ih je iznenadio veliki kašalj.

    „To je bolest koju nismo imali prilike da srećemo. Od početka ove godine bilo je deset pacijenata koji su prošli kroz našu ambulantu gde je potvrđeno da imaju veliki kašalj, a sedam pacijenata je bilo hospitalizovano”, kaže Dučić.

    Prema njegovim rečima, uglavnom se radi o najmlađim pacijentima, a najčešće se javlja u novorođenačkom uzrastu i u ranom dojenačkom uzrastu. Dučić napominje da su svi ti pacijenti dobro prošli.

    Vakcinacija i revakcinacija protiv velikog kašlja

    Vakcina protiv velikog kašlja je obavezna, međutim problem je što se vrši revakcinacija i roditelji se sa decom ne javljaju redovno na revakcinaciju.

    „Javlja se taj prozor kada se pacijenti zaražavaju i oboljevaju od velikog kašlja“, rekao je dr Dučić.

    Nema nijednog teškog pacijenta sa koronom

    Što se tiče drugih infekcija, ima i obolelih od koronavirusa.

    “Ima sporadično, to je sada sezonska bolest. Nemamo nijednog teškog pacijenta sa koronavirusom poslednjih meseci“, kaže Dučić.

    Respiratorni i stomačni virusi

    Dučić kaže da u ovom trenutku kada govorimo o pregledima kod pedijatara najčešće su u pitanju respiratorni i stomačni virusi kod dece.

    „Tiršova je referentni centar za lečenje dece u regionu i svi pacijenti iz regiona dolaze kod nas. Dolaze neki na ispitivanje i lečenja i pacijenti kada su iscrpljene sve mogućnosti lečenja u drugim centrima upućuju se na lečenje na Dečiju kliniku. Tu su pacijenti koji boluju od malignih bolesti, pa do povreda, bolesti srca, urođenih anomalija“, rekao je on.

    Broj pregleda, operacija, intervencija u ovoj godini

    Dučić je naveo podatak da je od početka godine operisano oko 4.500 dece, oko 20.000 dece je ambulantno je zbrinuto, a dijagnostičnih procedura – tipa magneta, elektrokardiografije, urađeno je kod oko 175.000 dece.

    „Ima puno dece koja boluju od malignih oboljenja, ima puno dece sa svim ostalim anomalijama“, rekao je Dučić.

    Transplantacija bubrega

    Nedavno je bila urađena transplantacija bubrega kada je otac bio donor. Što se tiče transplantiranog pacijenta kome je otac dao bubreg, Dučić je rekao da je operacija dobro.

    Što na hemodijalizi, što na peritonealnoj dijalizi u ovom trenutku imamo 32 pacijenta, 27 je iz Srbije, a pet je iz Crne Gore i iz Republike Srpske i oni su svi kandidati za transplantaciju, naveo je Dučić.

    Direktor Tiršove ukazuje da ta ustanova ima uspostavljenu saradnju sa londonskim timom za transplantaciju i ideja je da oni dolaze da bi vršili žive transplantacije kod dece sa težinom ispod 35 kilograma.

    „Pored toga mi imamo svakodnevnu saradnju s njima preko video-linkova, tako da naši lekari već odlaze tamo“, kaže Dučić.

    Neophodno je više kadaveričnih transplantacija za svu decu koja čekaju.

    O transplantaciji jetre

    Saradnja sa određenim centrima je neophodna kada je reč o deci kojoj je potrebna transplantacija jetre.

    „Mi imamo saradnju sa Italijom, to je saradnja koja traje preko deset godina, konkretno sa Bergamom. Naši lekari spremaju tu decu za transplantaciju i vode ih“, kaže on.

    Prioriteti Dečije klinike u narednom periodu

    Nedavno je u Beogradu bio i stručnjak iz Engleske uz podršku RFZO. Dučić kaže da je bio profesor Kostolni iz Londona, ali i profesor Denard iz Lajpciga, iz Nemačke – jedan od vodećih interventnih kardiologa, koji deolazi često i potpuno besplatno..

    Prema njegovim rečima, ideja je da se naši lekari maksimalno obučavaju. I lekari koji dolaze iz Lajpciga i kolega iz Engleske dolaze zbog dobrih prijateljskih odnosa sa lekarima sa našim odeljenjima, jer su provodili jako puno vremena u tim centrima i uspostavili su jako dobre odnose, kaže Dučić.

    „Tako da mi imamo tu ogromnu podršku tih lekara. Korisno je prvo za decu, za roditelje, za lekare koji učestvuju u tim rezultatima, a potom i za državu. To su operacije koje koštaju preko sto hiljada evra koje se rade ovde za simbolične novce“, zaključio je dr Dučić.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zdravlje

    U Srbiji živi oko 700.000 osoba sa invaliditetom

    U Srbiji živi oko 700.000 osoba s invaliditetom. Svakodnevno se suočavaju sa brojnim problemima – dolaze teže do posla i teško ostvaruju svoja prava, nepristupačni su im objekti, ne mogu lako […]

    Danas se obeležava Svetski dan borbe protiv AIDS-a

    Svetski dan borbe protiv AIDS-a i HIV-a obeležava se širom sveta svake godine 1. decembra, a ove godine pod sloganom "Ispravnim putem" naglašava se poziv na akciju da se zaštiti zdravlje svih, […]

    Batut objavio savete pred Božićni post

    Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" objavio je danas, povodom početka Božićnog posta, da on donosi značajnu promenu u načinu ishrane i da treba voditi računa o unosu […]