Šta znači kada neki proizvod sadrži kancerogene hemikalije

Stanje našeg zdravlja zavisi od genetike i svih uticaja iz životne sredine i u tom smislu hemikalije i te kako utiču na naše zdravlje, naglašava prof. dr Aleksandra Buha Đorđević.

„Procene Svetske zdravstvene organizacije i drugih relevantnih organizacija nam kažu da, što se konkretno karcinoma tiče, hemikalije imaju uticaj, odnosno izazivaju nekih sedam do 20 procenata svih karcinoma godišnje, pri čemu ja tu moram staviti ogradu, a to je da je vrlo teško dokazati da konkretna hemikalija izaziva karcinom te pretpostavljamo da su ove cifre zapravo i veće.“

Kada za neku supstancu kažemo da je kancerogena, to se uglavnom odnosi na klasifikaciju koju daje Međunarodna agencija za istraživanje karcinoma i ona supstance svrstava na supstance koje su kancerogene za ljude i one koje su verovatno ili moguće kancerogene, objašnjava profesorka.

„Kriterijum za ovu klasifikaciju zavisi od razine dokaza koji postoje. Dakle, da li imamo dovoljno dokaza u studijama koje su dobijene iz humanih podataka, da li imamo dovoljno dokaza iz životinjskih studija. Znači, radi se o jačini dokaza, a ne o procentu rizika, odnosno verovatnoći da će do karcinoma doći“, napominje profesorka.

Kako nas ugrožavaju kancerogene hemikalije

Kada za neku supstancu kažemo da je kancergena, to ne znači nužno da će svaki kontakt sa tom supstancom izazvati karcinom. Da li će doći do karcinoma zavisi od naše genetske predispozicije, zavisi od opšteg stanja organizma, zavisi od trenutka u životu kada smo bili izloženi toj supstanci, kao i koliko dugo smo bili izloženi supstanci, dakle, da li je to bila neka akutna ekspozicija ili hronična ekspozicija, manjim dozama, objašnjava profesorka.

„Da li je važnija dužina izloženosti ili doza zavisi od supstance. Ali bih ja rekla da u većini slučajeva gora ta, makar s aspekta razvoja karcinoma, da je gora velika izloženost tokom kraćeg perioda, mada ne možemo ni zanemariti te hronične izloženosti manjim dozama. To je ono čemu smo svi svakodnevno izloženi“, navodi prof. Buha Đorđević.

Važnost deklaracija i uputstava za upotrebu proizvoda

Svi proizvodi koji se nalaze na našem tržištu, koji imaju deklaraciju, su bezbedni i to je za početak najvažnije. Znači, treba koristiti proizvode koji imaju deklaraciju i da čitamo uputstvo za upotrebu.

„Jako je važno da se pridržavamo načina na koji neki proizvod, bilo da je u pitanju kozmetički proizvod ili da je to neki proizvod koji koristimo u održavanju higijene u domaćinstvu. Dakle, jako je važno da pročitamo uputstvo i da taj proizvod koristimo na odgovarajući način, jer se tada za njega garantuje da je bezbedan. U drugim načinima korišćenja nismo sigurni da je bezbedan“, napominje gošća Jutarnjeg programa.

Potencijalno kancerogeni proizvodi

Kada je u pitanju posuđe presvučeno teflonom, ono sadrži takozvane večne hemikalije, odnosno PFAS hemikalije, kojima je dokazana toksičnost.

„Naravno, sve ono što se nalazi na tržištu sadrži te hemikalije u količinama koje ne bi trebalo da izazovu toksične efekte u našem organizmu. Ali, svakako, jeste neka preporuka da se teflonsko posuđe manje koristi, budući da su se ove hemikalije pokazale kao supstance koje mogu da oštete, odnosno, da smanje funkciju našeg imunskog sistema, a samim tim u neku ruku mogu doprineti i nastanku karcinoma“, objašnjava profesorka.

Što se plastike tiče, tu postoje brojne supstance pod zajedničkim nazivom plastifikatori, a neke od njih su bisfenol i ftalati i nalaze se u plastičnim posudama koje koristimo za čuvanje hrane.

„I ono što bi generalno bila preporuka jeste da to čuvanje hrane u plastičnim posudama smanjimo, odnosno, ukoliko te posude koristimo, da izbegavamo da stavljamo toplu hranu na njih i da izbegavamo da te posude izlažemo visokim temperaturama, što bi značilo da takve plastične posude zapravo ručno peremo. Takođe, ukoliko je plastika za jednokratnu upotrebu, onda zaista i treba da se koristi samo jedanput, ne da je koristimo više puta“, dodaje prof. Buha Đorđević.

Teflonsko posuđe smemo da koristimo do pojave prvog oštećenja i što je najvažnije, ne treba ga izlagati visokim temperaturama, kao i da nikada ne stavljamo praznu teflonsku posudu na izvor toplote, već da u njoj uvek nešto bude.

Kada su u pitanju kozmetički proizvodi, važno je pridržavati se roka upotrebe, kao i roka upotrebe nakon otvaranja, ne samo zbog mikrobiološke ispravnosti. Ali generalno, savet je da koristimo što manje kozmetičkih proizvoda.

„Postoji neka procena da prosečno žene tokom dana upotrebe 12 kozmetičkih proizvoda i na taj način unesu preko 160 hemikalija. Naravno, većina tih hemikalija nemaju nikakav uticaj na zdravlje, ali neke od njih mogu imati i onda je važno i da kada se odlučujemo za određeni kozmetički proizvod, gledamo da on ima manje tih sastojaka i komponenti, jer na taj način ipak smanjujemo izloženost.“

Bezbednost hrane

U hrani se nalazi i veliki broj hemikalija, neke su dospele iz zemljišta, prirodnim putem, neke su dospele tako što smo hranu tretirali, pesticidima, različitim drugim hemikalijama, neke su dospele iz same ambalaže u kojoj smo hranu kasnije stavili i pakovali je. U tom pogledu, savet je da izbegavamo kupovinu upakovanog voća i povrća. Generalna preporuka je da se za čuvanje hrane koristi staklena ambalaža.

„Recimo, kada uzimamo kafu za poneti onda ona tako izgleda u kartonskoj čaši i imamo tu kartonsku slamčicu i to nam daje neki osećaj da smo možda uradili nešto dobro. Međutim, ta kartonska i čaša i slamčica su obložene još nekim dodatnim hemikalijama jer prosto ne bi mogle da drže kafu. I to su onda načini da mi dodatno u svoj organizam unosimo hemikalije, a u suštini bismo to mogli da izbegnemo“, navodi profesorka.

Hemikalije na radnom mestu

Jedno istraživanje je obavljeno u Velikoj Britaniji i SAD na uzorku od 240 ljudi koji rade kancelarijski posao. Oni su četiri dana na poslu nosili specijane narukvice, a zatim je analiziran nivo hemikalija koji se na njima nakupio. Utvrdili su prisustvo preko hiljadu hemikalija. Tu je bilo usporivača gorenja, plastifikatora, pesticida…

„Dakle, mi smo na svakodnevnom nivou stalno izloženi različitim smešama hemikalija, naravno sve je to pod kontrolom i nadamo se da regulativa prati nauku, ali ono što možemo da vidimo jeste da imamo stalno neke nove naučne zaključke i da se nekada ispostavi da nešto što smo do skora smatrali bezbednim ipak nije bezbedno i da treba da se snize ti nivoi, pa u tom smislu je uvek savet da ono što možemo sami da uradimo da smanjimo taj unos hemikalija, posebno kada smo naročito osetljivi, a to je period trudnoće i ranog detinjstva“, ističe sagovornica Ivane Božović.

Trenutna istraživanja o karcinomu

Na Farmaceutskom fakultetu, na Katedri za toksikologiju sprovode se dva istraživanja vezana za karcinom. Jedno se radi u saradnji sa Prvom hirurskom klinikom Kliničkog centra Srbije i sa Univerzitetom u Vestminsteru u Londonu. Radi se ispitivanje uloge toksičnih metala u nastanku karcinoma pankreasa.

Drugo je vezano za ispitivanje uloge bisfenola A u nastanku karcinoma dojke. Ovo istraživanje se radi u saradnji sa Kliničko-bolničkim centrom Bežanijska kosa i Kings Koledžom iz Londona.

„Ono što je interesantno za to istraživanje, jeste da ćemo zapravo uporediti nivoe bisfenola u populaciji žena iz Srbije koje boluju od karcinoma dojke i u populaciji žena iz Velike Britanije koje boluju od karcinoma dojke“, objašnjava profesorka.

Kako pokazuju prvi rezultati, što se karcinoma pankreasa tiče, postoje prilično jaki dokazi da kadmijum, metal koji se nalazi u duvanskom dimu, a može se naći i u lisnatom povrću i nekoj hrani, jeste metal koji može doprineti nastanku karcinoma pankreasa, Rezultati za karcinom dojke se očekuju krajem godine, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, prof. dr Aleksandra Buha Đorđević.

Aplikacije za proveru hemijskog sastava proizvoda

Profesorka Aleksandra Buha Đorđević navodi da postoji veliki broj aplikacija koje ljudi koriste za proveru hemijske ispravnosti proizvoda i da one jestu korisne, ali nekada mogu da izazovu nepotrebnu brigu i paniku.

„Moj savet je, kada je kozmetika u pitanju, da se uvek obratite vašem farmaceutu. On je zdravstveni profesionalac koji raspolaže svim tim informacijama i može vam dati najbolji savet. Takođe bih vašim gledaocima preporučila i sajt Udruženja toksikologa Srbije gde se nalaze brojne informacije o hemikalijama, o tome kako one deluju u našem organizmu, gde se nalaze, kao i saveti kako da tu izloženost smanjimo. “