Stručnjaci kažu da nije dobro da deca pre osme godine počnu da treniraju. U praksi se malo roditelja toga pridržava. Sa jedne strane, skupi treninzi, sa druge, više od 90 odsto dece sa problemima kičme ili stopala. A rešenje je jednostavno – najobičnije vežbe istezanja i više časova fizičkog.
Na osnovu podataka dostavljenih Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” na teritoriji Srbije do 7. oktobra godine registrovana su 62 autohtona slučaja obolevanja od groznice Zapadnog Nila u humanoj populaciji.
Većina građana Srbije (76 odsto) veruje da postoji veza njihovog raspoloženja i hrane koje jedu, dok sedam odsto smatra da takva veza ne postoji, pokazuje istraživanje u okviru nacionalne kampanje „Teži ravnoteži“.
U Srbiji je potvrđen prvi slučaj virusa gripa.
Svake godine 10. oktobar se obeležava kao Svetski dan mentalnog zdravlja, a ustanovila ga je Svetska federacija za mentalno zdravlje, davne 1992. godine.
Prvi slučaj infekcije virusom gripa tipa AH1 potvrđen je na teritoriji Šumadijskog okruga, saopštila je Nacionalna referentna laboratorija za grip i druge respiratorne viruse Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“.
Svetski Dan mentalnog zdravlja 10. oktobar ove godine se obeležava sloganom – „Mentalno zdravlje na radnom mestu“, a psihijatrica iz Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ Ljiljana Simić izjavila je kako podaci za Srbiju pokazuju da su prisutni poremećaji koji upućuju na anksioznost i depresiju i da su to najčešće tegobe zaposlenih.
Na teritoriji Vojvodine je od groznice Zapadnog Nila obolelo 25 osoba, od čega je njih petoro na bolničkom lečenju.
Voda se smatra izvorom života, jer telo ne može da funkcioniše bez nje.
Omega-tri masne kiseline dostupne kao dijetetski suplementi u obliku kapsula ribljeg ulja za koje se smatra da pomažu u mentalnom i fizičkom blagostanju, takođe bi mogle da smanje agresiju, prema rezultatima nedavno objavljenog istraživanja.
Od posledica teških bolesti i povreda u Srbiji je u 2023. godini umrlo 97.081 osoba. Prošle godine je približno svaki drugi stanovnik Srbije umro od bolesti srca i krvnih sudova (49,7 odsto), svaki peti (20,9 odsto) od malignih tumora i svaki trinaesti od posledica šećerne bolesti (2,9 odsto), povreda (2,4 odsto) i opstruktivnih bolesti pluća (2,4 odsto), pokazuju podaci najnovijeg Zdravstveno-statističkog godišnjaka Srbije koji je objavio Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ .
Sajberhondrija je medicinski termin novijeg datuma koji označava neosnovanu eskalaciju anksioznosti u vezi zdravlja, nastalu upornim pretragama i čitanjem sadržaja o simptomima i bolestima na internetu.
Meteoropatija ili osetljivost na promene vremenskih prilika, pojava je u kojoj ljudi osećaju fizičke ili emocionalne simptome kao reakciju na promenu vremena. To je simptomatska reakcija našeg tela na promene klime u našem okruženju, nije izmišljena bolest i češća je nego što se misli. Pogađa značajan procenat populacije, naročito starije ljude, hronične bolesnike, ali i mlade i zdrave osobe koje su senzibilne na klimatske uslove.
Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ saopštio je da je za ovu sezonu planirano i ugovoreno 339.100 doza vakcine protiv gripa.
Svaki drugi stanovnik Srbije umire od kardiovaskularnih oboljenja, najčešće od infarkta i šloga, na godišnjem nivou bitku sa ovim bolestima izgubi gotovo 60.000 stanovnika naše zemlje, rekao je danas Nebojša Tasić, savetnik ministra zdravlja za prevenciju.
Tim kardiohirurga Kliničkog centra Srbije predvođen Dankom Grujićem izveo je operaciju petostrukog bajpasa kod pacijenta starog 60 godina, koristeći isključivo arterijske graftove i sve to minimalno invazivnim putem na kucajućem srcu.
Uoči prave jeseni i temperatura oko nule, pred sezonu epidemije gripa i drugih virusnih bolesti, lekari ističu da je važno da se vakcinišemo, posebno deca i stariji od 65 godina.
Jesenja sezona i hladno vreme ujutru, a toplo popodne sa sobom donosi i respiratorne viruse.
U Srbiji su od početka godine prijavljena dva smrtna slučaja uzrokovana velikim kašaljem (pertusis) kod nevakcinisane dece uzrasta dva i po, odnosno tri meseca, objavio je danas Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.
Na listi čekanja za transplantaciju organa u Srbiji je oko 2.000 pacijenata, kojima su potrebni bubreg, srce, jetra, rožnjača. Među njima je i skoro 40-oro dece koji su na programu dijalize.
