Udruženje Centar za obolele od epilepsije navodi da je epilepsija četvrti najčešći neurološki poremećaj i da u Srbiji ima oko 70.000 osoba obolelih od te bolesti, dok ih u svetu ima oko 50 miliona.
Osećaj poznat kao prolećni umor može se savladati uz pravilno raspoređene obroke, do dve voćne užine tokom dana, uz dovoljno sna i umerenu fizičku aktivnost, preporučio je danas Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Po saopštenju Istituta za javno zdravlje Srbije, svako treće dete u Srbiji je gojazno. U svetu taj broj prelazi 150 miliona i ima tendenciju daljeg povećavanja.
Američki lekari objavili su da su presadili bubreg genetski modifikovanje svinje 62-ogodišnjem čoveku, što je prvi put da je tako nešto urađeno na živom pacijentu.
Tiha i javnosti nepoznata pandemija falsifikovanja lekova, koja odnosi stotine hiljada života, zavladala je svetom, izjavio je za RTS Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije. Ističe da lekovi koji se kupuju na ilegalnim tržištima sadrže i otrove za pacove, antifriz i prah od cigle, a posledice mogu biti smrtonosne. Jedino su sigurni lekovi iz apoteka – mimo njih su rizik, naglašava Zelić.
Vodeći lanac švedskih apoteka uvodi starosna ograničenja za negu kože protiv starenja usred sve veće zabrinutosti širom Evrope zbog potencijalno štetnih efekata na kožu dece.
Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić rekla je danas da je od septembra prošle godine, kada je uveden obavezan skrining na spinalnu mišićnu atrofiju (SMA), to oboljenje dijagnostikovano kod ukupno pet beba i da su one automatski dobile terapiju.
Tim naučnika Univerziteta u Amsterdamu predstavio je rane nalaze uspešnog uklanjanja HIV virusa iz zaraženih ćelija koristeći tehniku genetičkog inženjeringa CRISPR.
Prošle godine je jedan lek povučen sa našeg tržišta, jer se pokazalo da ima više neželjenih efekata nego što je dozvoljeno. Jelena Mitrašinović iz Agencije za lekove kaže za RTS da nije uvek rešenje povući lek, kao i da treba dobro razmotriti kod koga se pojavljuju neželjene reakcije, jer je on nekada dobar za određenu grupu pacijenata.
U 2022. godini na teritoriji Srbije prijavljena je 791 osoba kojoj je dijagnostikovan sifilis, gonoreja, genitalna hlamidijaza ili AIDS, što je za 11 odsto više slučajeva obolevanja od polno prenosivih bolesti u odnosu na 2021. godinu, podaci su Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Najviše obolelih od bolesti koja se prenose seksualnim kontaktom je u populaciji između 20 i 49 godina.
Svaki peti Evropljanin trpi određeni bol, a više od 30 odsto građana trpi izuzetno jak, neizdrživ bol. Statistika pokazuje i da je cena lečenja bola veća od ukupne cene koja se izdvaja za lečenje i kardiovaskularnih i malignih pacijenata zajedno.
Često sami i bez konsultacija sa lekarima odlazimo da uradimo laboratorijske analize. Da li su razlike u vrednostima u pojedinim laboratorijama posledica različitih reagenasa i koliko mogu da utiču na zdravlje pacijenta?
U ovom trenutku je 36 potvrđenih slučajeva morbila, najveći broj inficiranih je na teritoriji Beograda“, rekla je direktorka „Batuta“ Verica Jovanović, apelujući na vakcinaciju. Situacija u vezi sa gripom je stabilnija – za oko 20 procenata je pao broj inficiranih u odnosu na prethodnu nedelju, napomenula je ona.
U toku su sistematski pregledi dece za upis u osnovnu školu.
Iako se misli da sezona krpelja počinje od marta, sa lepšim vremenom, stručnjaci ističu da ove male „krvopije“ koje napadaju i ljude i životinje vrebaju iz prirode tokom čitave godine, a razlog tome su klimatske promene.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pozvala je vlade da uzmu u obzir pol pri razvoju politika o konzumaciji alkohola.
Logopedi razlog vide u činjenici da roditelji mnogo više vremena provode na poslu, a mališani pored ekrana.
Kada neposlušnost postaje problem? Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD) nije redak, a nije ni karakterističan samo za najmlađe životno doba. Simptomi mogu da se pojave u bilo kom uzrastu, ali je bitno na vreme ih primetiti i adekvatno reagovati, kažu pedagozi.
Broj mladih sa srčanim oboljenjima je u porastu, a neretko im zbog komplikacija i i nezdravih navika bude ugrađen i pejsmejker.
Strah, zabrinutost, zbunjenost i beznađe – kroz takav vrtlog emocija prolaze roditelji kada shvate da dete boluje od poremećaja ishrane. U prvi mah misle da je to prolazna faza, ali kada uvide da je reč o ozbiljnoj bolesti sa visokom stopom smrtnosti, nailaze na još jedan zid – doktori ne znaju kako da pomognu njihovom tinejdžeru. Kreću u kontraofanzivu sa vrlo slabim oružjem – bez informacija, dok dete stravičnom brzinom gubi na težini.
