Grip ove godine stigao ranije – očekuje li nas jači udar ove sezone?

Nacionalna laboratorija u Torlaku potvrdila je virus gripa tipa A (H1). Reč je o ženi (39) iz Kragujevca koja osim respiratornih ima i neurološka obolenja, te je na bolničkom lečenju. Virus je ove godine stigao mesec dana ranije u odnosu na prethodnu, te se mnogi pitaju da li to znači da ćemo u ovoj sezoni imati jači udar gripa?

Epidemiolozi kažu da se to ne može znati unapred i da ranija detekcija virusa može biti potvrda boljeg nadzora u ovom momentu. S druge strane, raste broj pacijenata koji imaju oboljenja slična gripu. Taj broj je veći u odnosu na isti period prošle godine za oko devet odsto.

Iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“ kažu da je intenzitet kliničke aktivnosti virusa gripa ove nedelje u Srbiji nizak.

„U poređenju sa prethodnom nedeljom registruje se neznatno povećanje oboljenja sličnih gripu na teritoriji Srbije (oko tri odsto), a kada poredimo sa istim periodom prošle godine broj obolelih je viši za približno devet odsto“, kažu u Batutu.

Početkom nedelje u Srbiji je počela vakcinacija protiv gripa, a građanima su na raspolaganju četvorovalentne „Influvac tetra“ vakcine iz uvoza proizvođača Abbott Biologicals i trovalentne vakcine „Torvaxflu“ čiji je proizvođač Institut „Torlak“.

Epidemija će sačekati

Epidemiolog Zoran Radovanović kaže za Euronews Srbija da bez obzira na to što je ranije potvrđen virus gripa, to ne znači da se uskoro može očekivati epidemijski talas.

„Da bi došlo do epidemijskog talasa mora da bude niska temperatura i vazduh da bude suv, tako da ćemo na epidemiju sačekati još sigurno dva meseca“, rekao je Radovanović.

Da li će ove godine biti jači udar gripa zavisi, kako kaže, od podtipova virusa koji će biti u cirkulaciji.

„Tu može da bude iznenađenja. Međutim, ovo sada što je izolovano su klasične podgrupe i tipovi. To što je ove sezone ranije potvrđen virus gripa, znači da se više tražilo, da je bolji nadzor. Zapravo za sve što je ličilo na grip uzimao se bris i tako je otkriveno“, rekao je on.

Očekuje da će sojevi virusa gripa koji su kružili na južnoj hemisferi doći i kod nas.

Epidemiološkinja dr Milunka Milinković iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ objašnjava da klinička slika gripa počinje naglo, javljaju se opšte slabosti, malaksalost, povišena temperatura. Dijagnoza se postavlja klinički, kod manjeg broja pacijenata radi se laboratorijska potvrda.

„Ukoliko povišena temperatura traje duže od tri dana, još se javi i otežano disanje pacijent treba da se javi lekaru. Posebno oni koji imaju i udružene bolesti“, pojasnila je ona.

Grip se u Srbiji registrujemo svake godine i u početku to bude sporadično, da bi u drugoj polovini januara i u februru bilo najvećeg intenziteta.

„Vakcinacija je najbolja mera prevencije. Time štitimo ne samo sebe, već i oni koji ne mogu da se vakcinišu“, objašnjava Milinković.

Kada se znatno izmeni virus gripa onda dolazi do pandemija.

Pandemija virusa A (H1N1), poznatijeg i kao svinjski grip, dogodila se 2009. godine i na snazi je bila više od godinu dana. Danas je taj podtip virusa u cirkulaciji i ušao je sastav vakcine protiv gripa.

Za sticanje imuniteta potrebne dve do tri nedelje

Lekari kažu da je vreme neophodno za sticanje imuniteta dve do tri nedelje nakon imunizacije. Stečeni imunitet nakon vakcinacije nije kod svih isti. Obično traje šest do 12 meseci, te je iz tog razloga potrebno da se građani vakcinišu svake godine.

Treba napomenuti da oni koji su se vakcinisali ne znači da su potpuno zaštićeni, ali se u slučaju obolevanja razvija blaža klinička slika i sprečavaju moguće teže komplikacije. A grip nije bezazleno oboljenje, posebno za starije osobe i pacijente koji imaju oštećen imunitet. Moguće su komplikacije, kao što je upala pluća, pa čak i smrtni ishod.

Zato lekari pozivaju sve da se vakcinišu, ukoliko ne postoji kontraindikacija za to. Preporuka je da vakcinu za grip prime sve osobe starije od 65 godina, zatim trudnice, osobe koje imaju hronični poremećaj plućnog sistema (uključujući i astmu), hronični poremećaj kardiovaskularnog sistema (isključujući hipertenziju), metaboličke poremećaje (uključujući šećernu bolest, gojaznost), bubrežnu disfunkciju, hronični neurološki poremećaj, maligno oboljenje, kao i pacijenti kojima su transplantirani organi.

Vakcinacija se sprovodi i kod osoba smeštenih i zaposlenih u gerontološkim centrima, dece, omladine i starih lica smeštenih u socijalno-zdravstvenim ustanovama i lica zaposlenih u tim ustanovama. Osim toga, obavezna imunizacija protiv gripa sprovodi se i kod lica zaposlenih u zdravstvenim ustanovama.