• Temperaturni rolerkoster, kakve su posledice po organizam

    Od 18 do minus četiri, pa onda opet do 12 stepeni Celzijusa. Tako otprilike izgledaju ovi decembarski dani. A kada temperatura za samo 24 sata padne ili poraste za desetak stepeni, da li se samo metereopate žale i da li je to urbana legenda ili medicinska činjenica?

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Temperaturni rolerkoster, kakve su posledice po organizam
    Foto: Pixabay

    Kada je temperatura između 21 i 23 stepena, vlažnost do 40 procenata i pritisak oko 1.010 milibara, to su idealni dani su za naš organizam. Nažalost, sve ih je manje, svega 20-tak godišnje. Zato imamo prava da se žalimo na vreme.

    Prodor jako toplog i vlažnog vazduha izaziva u atmosferi poremećaj ravnoteže pozitivnih i negativnih jona. Pozitivni nisu dobri za naš organizam. Tada može da nam se desi da loše spavamo, da smo razdražljivi i dekoncentrisani.

    „Znači ono što je nama dobro je kada je veća koncentracija negativnih jona, a to se dešava u situacijama posle grmljavine, recimo leti, a koncentracija pozitivnih jona je veća u biometeorološkim situacijama kada nailazi taj hladni front i nailazi na jako toplu i vlažnu masu koja je recimo sada nad našim područjem. U tim situacijama dolazi do povećane koncentracije pozitivnih jona koji su za naš organizam loši“, kaže Jasminka Smailagić iz RHMZ-a.

    Prema njenim rečima, to dovodi do pada koncetracije, pa je povećan broj saobraćajnih i nezgoda i nesreća.

    Naš organizam sposoban je da se prilagodi različitim vremenskim uslovima, ali i da predoseti nagle promene. Tako u Hitnoj pomoći često danima pre nego što će doći do promene vremena imaju povećan broj poziva.

    „Najvažnije što možemo da uradimo u jeste da ne opterećujemo organizam dodatno. Ako imamo bolesno srce ono mora da se prilagodi spoljnim uslovima da bi se uopšte živelo, ako mi pri tome dodamo još neki rad, nabavku bilo šta što je teško sigurno je da će nam i te prilike pasti teško. Naravno, ako su ekstremne temperature i u minusu i u plusu savet za sve kardiovaskularne pacijente, pa i druge kojima to smeta, jeste da se ne izlažu takvim temperaturama jer je to opterećenje za srce“, navodi dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći.

    Ni u jednoj studiji nije opisano i dokazano da su vremenske prilike faktor rizika za određenu bolest. Ipak, činjenica je da će krvni pritisak pri niskim temperaturama rasti, jer se sužavaju krvni sudovi.

    „Ako imate nizak pritisak pa je napolju jako toplo činjenica je da će vaš pritisak biti još niži, normalno je da tada sa sobom ako to znate nosite flašicu neke tečnosti, bolje zaslađenu limunadu, nego samo čistu vodu. Takođe, i nešto slano i slatko – slano da vam malo podigne pritisak i nešto slatko kad organizmu odmah trebaju šećeri. Mi treba da se prilagodimo vremenskim prilikama u onome što je razumno, ne treba njih da se plašimo i ništa se katastrofalno neće desiti samo zato što se vreme menja“, ističe Stefanovićeva.

    Metereopata je oduvek bilo, ali ih sve više povezujemo sa savremenim načinom života. Prema nekim istraživanjima, u našoj zemlji vremenske prilike utičnu na oko 30 odsto ljudi, a u svetu ima područja gde je među meteoropatama skoro 80 odsto stanovnika.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zdravlje

    Simptomi toplotnog udara

    Toplotni udar nastaje kada telo nije u stanju adekvatno da reguliše svoju telesnu temperaturu zbog izloženosti visokim […]