U Srbiji 909 obolelih od velikog kašlja: Prijavljena epidemija u Beogradu
U Srbiji svakodnevno raste broj registrovanih slučajeva velikog kašlja. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, prošlu godinu smo završili sa 909 slučajeva pertusisa. Najviše obolelih je u Beogradu, gde je krajem godine prijavljena epidemija.
Podeli vest:
Epidemiju je Gradski zavod za javno zdravlje prijavio Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Epidemiolozi objašnjavaju da prijavljivanje epidemije nije isto što i proglašenje epidemije. Prijavljivanje epidemije je lokalnog tipa, kada se pojavi veći broj zaraženih i to rade lokalni zavodi za javno zdravlje.
Proglašava se kad je od posebnog epidemiološkog i javnozdravstvenog značaja, a to čini Ministarstvo zdravlja na predlog Insituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“.
Veliki kašalj ili pertusis je zarazno oboljenje izazvano bakterijom Bordetella pertussis. Prvi simptomi bolesti javljaju se sedam do deset dana nakon kontakta sa zaraženom osobom.
Epidemiolog dr Ivana Begović Lazarević iz Gradskog zavoda za javno zdravlje nedavno je za Euronews Srbija rekla da je najčešća kompikacija velikog kašlja zapaljenje pluća i da je to najčešći uzrok smrti kod obolele odojčadi.
„Mogu da se jave i neurološke komplikacije kao rezultat smanjenog dotoka kiseonika u mozak kao što su konvulzije i encefalopatija. Ostale blaže komplikacije su zapaljenje srednjeg uha, anoreksija, dehidratacija, a može doći i do krvarenja iz nosa, pojave kile i pneumotoraksa“, navela je Begović Lazarević za Euronews Srbija.
Bolest protiče u tri stadijuma. Prvo se javljaju znaci slični prehladi – kijanje, curenje iz nosa, blago povišena telesna temperatura. To traje jednu do dve nedelje. U drugom stadijumu dolazi do značajnog pogoršanja tegoba, kašalj postaje intenzivniji i učestaliji, naročito tokom noći. Drugi stadijum traje jednu do šest nedelja. U trećoj fazi, koja traje nedeljama i mesecima nakon početka bolesti, postepeno dolazi do povlačenja tegoba i potpunog oporavka obolelih.
„U najvećem riziku za ozbiljne komplikacije i smrtni ishod su odojčad, koji su nevakcinisani ili nepotpuno vakcinisana. Najznačajniji rezervoari infekcije za odojčad su majke, sa učešćem od preko 30 odsto. Prema rezultatima dostupnih studija, 12-26 odraslih osoba sa produženim kašljem serološki je pozitivno na pertusis i stoga oni predstavljaju značajne rezervoare za dalji prenos infekcije“, pojasnila je Begović Lazarević.
Uprkos rezultatima postignutim imunizacijom, veliki kašalj je i danas vodeći uzrok smrti među zaraznim bolestima protiv kojih se sprovodi imunizacija. Stečeni imunitet nakon preležane bolesti nije trajan (traje od 5-10 godina). Imunitet stečen vakcinacijom, takođe, ne traje dugo.
„Iako je Bordetella pertussis prisutna u svim delovima sveta, najveće stope incidencije su u zemljama sa niskim obuhvatom imunizacijom među mlađom decom . U razvijenim zemljama najviše oboljevaju nevakcinisane bebe, a zatim se registruje porast oboljevanja kod tinejdžera. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, tokom 2018. godine na globalnom nivou obolelo je više od 150.000 osoba“, priča sagovornica.
Podeli vest:
