• U Srbiji je svaka peta osoba gojazna

    U Srbiji svaka druga osoba ima prekomernu telesnu težinu, svaka peta je gojazna. Procenjuje se da će ih biti sve više.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    U Srbiji je svaka peta osoba gojazna
    Foto: Pixabay

    Gojaznost nije samo estetski problem, više od 200 bolesti se dovodi u vezu s njom. Utiče na kvalitet, ali i na dužinu života, navodi RTS.

    „Najčešće su metaboličke bolesti tipa preddijabetesa ili dijabetesa tipa 2, kardiovaskularne bolesti, moždani udari i veliki procenat različitih karcinoma“, rekla je prof. dr Snežana Polovina sa UKCS.

    „Kada neko ima indeks telesne mase preko 40, kada je gojazan nekog drugog-trećeg stepena, on ima jako malu verovatnoću, manje od 50 posto, da doživi 70 godina. Zašto? Zato što u gojaznosti naše ćelije propadaju na isti način, skraćuju se takozvane telomere, koje su mera neke hronološke naše starosti“, objašnjava prof. dr Mirjana Šumarac, endokrinolog sa UKCS.

    Brine što je gojaznih sve više, a posebno što je među njima sve više dece i mladih.

    „Projekcija je da će do 2035. godine, godišnje da se povećava broj mladih sa gojaznošću između pet i devet odsto. To je strašno veliki broj, veliki procenat i to mladih između pet i 19 godina. Tako da je zaista pred našim društvom jedan ozbiljan zadatak da utičemo na vreme, na tu mladu populaciju, da ne bismo imali kasnije populaciju gojaznih osoba“, kaže dr Polovina.

    „Da uradimo dve stvari: edukaciju te dece i da im omogućimo, ako ih već edukujemo, kada imaju odmor u školi, pre škole, posle škole, da mogu da kupe nešto od zdrave hrane. Jer neće biti dovoljno ako ih edukujemo, a oni izađu a ne mogu da kupe ništa drugo sem testa i raznoraznih slatkiša“, izjavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

    Gojaznost je bolest, i oni koji ne mogu sami da se izbore sa viškom kilograma, treba da potraže pomoć lekara.

    „Osnova lečenja je svakako ta dijeta, odnosno mi kažemo medicinska nutrativna terapija i neka regularna fizička aktivnost. Ali bez psihološke podrške u nekih bolesnika i farmakoterapije, a kod nekih barijatrijske hirurgije teško da možemo sa jedne strane da postignemo redukciju, ali što je još teže da održimo tu redukovanu telesnu masu“, kaže prof. dr Šumarac.

    Pre 13 godina u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije osnovan je Centar za lečenje gojaznosti. Njihovu pomoć do sada je potražilo više od 10.000 pacijenata.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Zdravlje