U Srbiji od limfoma oboli oko 1.500 ljudi godišnje, potrebne savremene terapije

Cvetković je novinarima rekla da etiologija limfoma nije poznata, ali su utvrđeni faktori rizika koji do njega mogu dovesti – virusne i bakterijske infekcije.

„Sve osobe koje imaju stečeni, urođeni poremaćaj imuniteta, autoimunske bolesti nose sa sobom rizik nastajanja limfoma u kasnijem dobu, a postoji i genetska predispozicija. Većina naših pacijenata nema ni jedan od ovih faktora rizika, što znači da limfomi mogu da se dese bilo kome“, rekla je Cvetković.

Ukazala je da se limfomi dele u dve osnovne grupe – hočkinov (hodgkin) i ne-hočkinov limfom (non-hodgkin), koji je mnogo češći.

Takođe, dele se i na agresivne (gubitak u telesnoj masi, noćno preznojavanje, povišena telesna temperatura) i indolentne limfome (sporo napreduju, dugi niz godina mogu biti simpomatski dok se ne prošire).

„Moramo obratiti pažnju na svaku promenu na koži, osećaj gušenja, nedostatak vazduha, perzistentan kašalj, mučnina, bolovi u trbuhu, nadimanje, poremećaj u režimu stolice, sve to mogu biti znaci limfoma. Neophodni su pregledi jednom godišnje“, rekla je ona.

Načelnica hematološkog odeljenja Bežanijska kosa Olivera Marković istakla je da je lečenje limfoma veoma kompleksno, jer postoji više od 60 entiteta u okviru limfoma prema novoj klasifikaciji Svetske zdravstvene organizacije iz 2022.

„Prema ovoj klasifikaciji, dobili smo nove entitete koji do sada nisu registrovani i zahvaljujući različitim genetskim metodama – molekularnoj dijagnostici, lečenje pa i dijagnostika postaju sve komplikovaniji, ali nam istovremeno omogućuju otkrivanje novih lekova, koji su izuzetno moćni u lečenju ove bolesti“, rekla je Marković.

Zakonski zastupnik Udruženja obolelih od limfoma „LIPA“ Maja Marković smatra da je hematologija zapostavljena u odnosu na onkologiju i pozivala je institucije da pacijentima obezbede savremene terapijske opcije.