Začini i lekovi – nauka preporučuje oprez u kombinacijama

U kuhinjama širom sveta koriste se kurkuma, kari, đumbir… popularni začini u širokoj upotrebi.

Vekovima se začini ne koriste samo za poboljšanje ukusa hrane koju pripremamo, cenjeni su i u tradicionalnoj ajurvedskoj i kineskoj medicini zbog svojih lekovitih svojstava.

Istraživači savetuju oprez kada se začini mešaju s nekim od lekova koje pijemo kao terapiju.

Da li kašičica začina može da „poremeti” terapiju lekovima?

Cimet ne mešati s lekovima

Cimet ima mnogo potencijalnih zdravstvenih koristi: bogat je antioksidansima, može smanjiti upale, pomaže u regulisanju nivoa šećera u krvi, smanjuje rizik od srčanih oboljenja, čak i poboljšava funkciju mozga. Tradicionalno se koristi i za olakšavanje varenja i sprečavanje infekcija.

Ali nedavna studija Univerziteta u Misisipiju izazvala je zabrinutost da cimet može smanjiti efikasnost određenih lekova.

U laboratorijskim testovima je utvrđeno da cinamaldehid aktivira receptore koji ubrzavaju način na koji se lekovi izlučuju iz tela – što ih potencijalno čini manje efikasnim. Iako je ovo istraživanje još u ranoj fazi i još nije testirano na ljudima, ono pokreće važna pitanja o tome kako cimet deluje na savremene lekove.

Vrsta cimeta je takođe važna. Cimet koji se obično nalazi u supermarketima – kasija cimet – jeftiniji je, široko dostupan i dolazi iz delova Azije.

Cejlonski cimet, često označen kao „pravi cimet”, potiče sa Šri Lanke i generalno je skuplji. Kasija cimet sadrži veći nivo kumarina, prirodnog jedinjenja koje može oštetiti jetru u visokim dozama, kako se navodi u istraživačkoj studiji.

Kumarin, koji je sastojak svih vrsta cimeta, poznat je antikoagulant i pomaže u sprečavanju stvaranja krvnih ugrušaka, što je korisno u medicini, ali rizično kada se kombinuje sa lekovima za razređivanje krvi.

Bilo je nekoliko izveštaja koji ukazuju na to da suplementi cimeta mogu povećati rizik od krvarenja kada se uzimaju sa antikoagulantima. To je verovatno zato što kumarin utiče na enzime jetre odgovorne za razgradnju lekova poput varfarina.

Ali pre nego što bacite stalak za začine, važno je zapamtiti: rizici dolaze od visokih doza, posebno u obliku suplemenata. Malo je verovatno da će malo cimeta po kaši izazvati probleme.

Kurkuma – začin koji traži oprez

Još jedan začin sa lekovitim svojstvima, kao i potencijalnim rizicima za zdravlje, ako se uzima u velikim količinama jeste i kurkuma.

Poznata po svojoj jarko-žutoj boji i širokoj upotrebi u kulinarstvu, kao i u tradicionalnoj medicini, kurkuma sadrži kurkumin, jedinjenje hvaljeno zbog svojih antiinflamatornih i antioksidativnih dejstava.

Međutim, informacije o interakcijama kurkume sa lekovima su i dalje ograničene. Većina onoga što znamo potiče iz laboratorijskih i studija na životinjama, koje se ne mogu uvek direktno primeniti na ljude.

Ipak, postoje dokazi da kurkumin može uticati na metabolizam nekih lekova, posebno ometanjem enzima jetre.

Kurkuma takođe ima prirodna svojstva razređivanja krvi, a studije na životinjama sugerišu da kurkuma može da snizi nivo šećera u krvi, što znači da bi mogla povećati dejstvo antidijabetičkih lekova ili insulina.

Pored toga, pokazano je da kurkuma u velikim količinama može da smanji nivo krvnog pritiska što, kada se kombinuje sa lekovima za krvni pritisak, može izazvati pad pritiska.

Kao i kod cimeta, ovi efekti su najčešće povezani sa visokim dozama suplemenata, a ne sa malim količinama koje se koriste u hrani.

Previše đumbira može da razredi krv

Đumbir je još jedan začin poznat po svojim zdravstvenim prednostima, posebno zbog dejstva protiv mučnine i protiv upale. Ali njegova aktivna jedinjenja, uključujući gingerol, takođe mogu da utiču na način na koji naše telo apsorbuje lekove.

Đumbir može delovati kao blagi razređivač krvi, što znači da bi njegovo kombinovanje sa antikoagulantima moglo povećati rizik od krvarenja. Neke studije sugerišu da bi đumbir mogao da snizi šećer u krvi, ali su potrebna dodatna istraživanja kako bi se u potpunosti razumeo efekat koji može imati kada se uzima zajedno sa antidijabetičkim lekovima.

Iako laboratorijske studije ukazuju da ovi začini mogu uticati na to kako telo obrađuje određene lekove, velika većina ovih efekata je primećena u visokim dozama – obično iz suplemenata, a ne iz svakodnevne kuvanja.

Ako uzimate lekove, posebno lekove za razređivanje krvi, lekove za dijabetes ili lekove za hemioterapiju, vredi se kratko konsultovati sa svojim lekarom ili farmaceutom pre nego što počnete sa upotrebom bilo kakvih novih biljnih suplemenata. Ali za većinu ljudi, korišćenje začina u tipičnim kulinarskim količinama je bezbedno.