Zašto je u Srbiji svako treće dete gojazno?
Po saopštenju Istituta za javno zdravlje Srbije, svako treće dete u Srbiji je gojazno. U svetu taj broj prelazi 150 miliona i ima tendenciju daljeg povećavanja.
Podeli vest:
Gojaznost je definisana kao bolest, a Svetska federacija gojaznih kaže da će do 2035. godine doći do naglog skoka gojaznih osoba.
Jedan od glavnih uzroka naglog porasta gojaznih jesu nezdrave navike u ishrani, a ovim povodom smo razgovarali sa nutricionistkinjom Dubravkom Tišmom koja je za N1 govorila o ovom problemu.
„Kao i kod odraslih, stanje uhranjenosti dece se određuje prema indeksu telesne mase ali je njegovo tumačenje malo drugačije. Koriste se percentilne krive koje uzimaju u obzir starosnu dob, pol, visinu i težinu. Između 85 i 95 percentila smatra se da je dete perkomerno uhranjeno, a iznad 95 percentila, spada u kategoriju gojaznosti“, objašnjava Tišma kako se određuje gojaznost kod dece.
Tokom rasta i razvoja, kako dalje objašnjava, u periodu detnjstva, stalno se uvećava broj mišićnih ćelija. Kod dece sa prekomernom uhranjenošću se umesto mišićnih ćelija umnožavaju masne ćelije što predstavlja veliki problem u kasnijem dobu. To se naziva hiperplastični tip gojaznosti.
„Kasnije, kroz život, takva deca stalno vode bitku sa oboljenjima koja su posledica povećanih lipidnih frakcija, među kojima su najzastupljenija oboljenja vezana za kardiovaskularni sistem – koronarne bolesti, hipertenzija, hiperholesterinemija. Sledeće bolesti su nealkoholna masna jetra, endokrini poremećaji, insulinska rezistencija, dijabetes, hormonski disbalans, ortopedski problemi, određene maligne bolesti (karcinom dojke i debelog creva)“, upozorava sagovornica.
Gojaznost kod dece se deli na primarnu (nutritivnu) i sekundarnu
„Primarna gojaznost nastaje usled nesrazmernog unosa energije i njene potrošnje. Tu dolazi do izražaja problem savremenog doba i stila života u kojem je priprema hrane kod kuće svedena na minimum, a prednost data ishrani van kućnih uslova što podrazumeva visoko prerađenu i brzo dostupnu hranu“, kaže Tišma.
Dalje, kako navodi sekundarna gojaznost je ona gojaznost koja je uzrokovana endokrinim bolestima, genetskim sindromima, poremećajima nervnog sistema.
„Takva vrsta gojaznosti je ređa od primarne vrste gojaznosti što govori o tome kolika je zapravo zasluga društva, prvenstveno roditelja u nastanku takvog jednog globalnog problema“, mišljenja je nutricionista.
Prodavnice nezdrave hrane pokraj škola
Pored školskih ustanova, ističe, gotovo redovno su postavljene baš takve prodavnice u kojima deca mogu kupiti svoju školsku užinu, doručak i ručak. Te vrste obroka se najčešće sastoje od testa koje u pripremi sadrži veliki udeo masnoće koja sadrži trans masne kiseline. U to spadaju lisnata testa, peciva, bureci, pice.
Hrana koja direktno utiče na gojaznost
„Masnoće koje se najčešće dodaju su biljna ulja, jeftinija za upotrebu (npr. palmino ulje) koja su visoko rafinisana, a kasnije podvrgnuta hidrogenizaciji te tako pretvorena u drugačiji oblik – u mast gde su masne kiseline prešle iz cis oblika u trans oblik. Takva mast je teško iskoristiva u našem organizmu i ona se kao takva lakše taloži na krvnim sudovima“, pojašnjava Dubravka Tišma, nutricionista.
U nastavku kaže da je sledeći sastojak brzo dostupnog obroka meso pripremljeno na manje zdrav način, a to je prženje u dubokoj masnoći, pohovanje i pečenje na roštilju.
Brzina života – glavni problem
„Roditelji najveći deo dana provode u poslovnim obavezama da bi mogli obezbediti porodici standard koji nameće savremeno doba. Takođe, stil života je izmenjen u odnosu na onaj koji je bio, recimo, pre pedesetak godina. Vremena za pripremu zdravih obroka kod kuće je sve manje i polupripremljena ili gotova hrana, puna dodataka kao što su nezdrave masti, šećer, zgušnjivači, pojačivači ukusa i konzervansi je najčešći izbor i izlaz u takvim situacijama“, kaže sagovornica.
Takođe navodi da izobilje različitih proizvoda na policama supermarketa, reklame istih na svim vrstama medija su još jedan veliki izazov. Proizvodi kao što su grickalice i slatkiši, zaslađeni, gazirani i energetski napici su svuda u ponudi.
Nije lako primetiti gojaznost u nastanku
„Kod deteta je teško primetiti gojaznost u nastanku, odokativnom metodom. Dete je u tom periodu života i rasta još nedefinisanog mišićnog tkiva i masno tkivo je drugačije raspoređeno nego kod odraslih. Zato se često desi da roditeljima promakne ovaj problem u svom nastanku, a kada se obrate za pomoć, dete je već prešlo iznad 95 percentila, kada je gojaznost već postala izražena i počela se odražavati na zdravlje“, upozorava Tišma.
Pošto dete, navodi sagovornica, ne može biti odgovorno samo za sebe ni da shvati značaj zdravlja koje je usko povezano sa načinom ishrane, roditelj koji se suočio sa novonastalim zdravstvenim problemom gojaznosti dobija još veći zadatak od onog koji se prethodno odnosio samo na prevenciju.
„To je odlazak kod stručnog, medicinskog lica nutricioniste dijetetičara ili dijabetologa što nadalje nalaže praćenje upustava za ishranu. Ta uputstva većinom podrazumevaju obaveznu pripremu obroka kod kuće, biranje namirnica i njihovih kombinacija te ono što je najteže od svega, kontrola i praćenje deteta u sprovođenju takvih zadataka“, navodi naša sagovornica.
Na kraju Tišma podseća da se zdrave navike u ishrani moraju postaviti još u ranom detinjstvu, dajući im prednost nad većinom drugih potreba koje su, gledano na duže staze, prolazne dok će posledice gojaznosti pratiti dete kroz ceo život.
Podeli vest:
