STOP PREDRASUDAMA: Starije osobe su aktivni članovi društva

Međunarodni dan starijih osoba je poseban dan za starije osobe širom sveta. Slogan ovogodišnje kampanje „Zauzmi stav prema predrasudama vezanim za starenje i starije osobe” izabran je sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na postojanje predrasuda vezanim za starenje i starije osobe i promoviše pozitivna slika starenja kroz primere dobre prakse.

Savremeno društvo karakteriše postojanje određenih klišea za pojedina životna doba, a za starost posebno. Budući da je za moderna društva upravo karakteristično povećanje broja starijih stanovnika i intenziviranje starenja stanovništva, paradoksalno je da su upravo u tim društvima predrasude i stereotipi o starijima rasprostranjeniji nego ikada pre. Ovi stavovi su primeri predrasuda u vezi sa starijim osobama – stereotipa koji se odnose na diskriminaciju pojedinca ili grupe ljudi zbog njihovih godina. Ovakvi stavovi prikazuju starije ljude kao slabe, one „čije je vreme prošlo”, nesposobne za rad, fizički i mentalno spore, sa nekim poremećajem ili nesposobnošću ili kao bespomoćne. Predrasude usmerene ka starijim osobama služe kao socijalni zid između generacija

Stereotipi

• Stari ljudi su oni „čije vreme je prošlo”
• Stariji ljudi su bespomoćni
• Stari ljudi će postati senilni
• Starije žene su manje vredne od mlađih žena
• Stariji ljudi ne zaslužuju zdravstvenu negu

Stereotipi mogu da spreče starije osobe da u potpunosti učestvuju u društvenim, političkim, ekonomskim, kulturnim, duhovnim, građanskim i drugim aktivnostima. Mlađi ljudi takođe mogu da utiču na ove odluke svojim stavovima prema starijim osobama, ili pak da stvaraju barijere u vezi sa socijalnim uključivanjem starih. Ovaj začarani krug može se izbeći razbijanjem ovakvih stereotipa i promenom sopstvenih stavova o starim ljudima.

Starije osobe su aktivni članovi društva koji daju ključni doprinos porodici i društvu.

Ukoliko se starija osoba i u poznim godinama pravilno hrani, društveno i fizički je aktivna može se očekivati da će njeno psihičko i fizičko zdravstveno stanje biti očuvano. Starije životno doba je prilika da se nadoknade propuštene potrebe u obrazovanju i kulturi, te shodno ličnim afinitetima vreme se može kvalitetno ispuniti slobodnim aktivnostima. Kreativnost je odlika svakog ljudskog bića, ne samo mlađih osoba i ne mali je primer velikih stvaralaca koji su postali aktivni u osmoj ili devetoj deceniji života, kao napr. Mikelanđelo koji je završio oslikavanje Bazilike Svetog Petra u Rimu u 70 godini, ili Getea koji je u 82 napisao Fausta, Verdija koji je imao 74 godine kada je završio Otela. U mnogim zemljama se penzionisanjem ne završava produktivno doba osobe, već ona ima mogućnost da na različite načine nastavi svoju profesionalnu karijeru i time i dalje doprinosi ekonomskom razvoju društva. Iskustvo starijih je značajno za razvoj novih ideja, a današnje stare osobe su uveliko prihvatile  dobrobiti informacione revolucije.

Aktivne starije osobe neće oduzeti resurse mladima, ako celo društvo bude usmereno na beneficije koje mogu doneti svim uzrastima i ako se svi odnose prema ovoj populaciji sa poštovanjem, uvažavanjem i razumevanjem. Svaki dinar uložen u brigu, negu i preventivu zdravlja starijih osoba se višestruko vraća kroz uštede za lečenje starih. Današnja svetska populacija rapidno stari i ne može se očekivati da će se političke, socijalne, zdravstvene usluge ili  radna mesta sami izmeniti. Potrebno je da se uključi celo društvo i da se prilagodi izazovima XXI veka. Da bi se to postiglo, potrebno je izmeniti lične stavove i prihvatiti starije osobe kao sposobne da dožive duboku starost u dobrom zdravlju, sa očuvanim vitalnim i mentalnim funkcijama, kao jedan veoma značajan resurs društva.