• RORINA ISTINOČEŽNJA: Boske i Gema

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Sredinom 90-tih prošlog veka, i na početku novog milenijuma, pokušao sam da živim van Srbije i rodnog Pančeva. Prvi put u Nemačkoj (Fulda), a zatim i u SAD (Čikago). Vratio sam se kući slomljen nostalgijom, ali, iz Amerike i sa mnogo više motiva, jer, bio sam sveže oženjen i bogatiji za ćerku Jovanu. Sve vam ovo pričam jer, dvojicu svojih prijatelja, koje danas predstavljam, ništa nije poklebalo, pa su iz Pančeva, krenuli i ostali, Nihad Mehmedović u Kanadi, a Milan Gemović u Engleskoj.

     

    Naravno, teže je shvatiti onima koji nisu maknuli od domovine, osim kad odu u Grčku na more, koliko je patnje i truda, potrebno, sviknuti se na nov život. Teške odluke, mogu da naprave samo veliki i hrabri ljudi, zato se divim svima, koji, bez obzira, zaradili, tamo negde mnogo novca, ili ne, ostvarili blistave karijere, ili se uklopili u sivilo svakodnevnog života.

     

    Bosketa, nekad pripadnika JNA, jedna muka je već naterala da menja sredinu. Iz Sarajeva se obreo u Pančevu, a njegova supruga Olivera, moja Crepajka, doprinela je da sve te muke postanu slatke. Kasnije uz sinove Sašu i Senka, zaokruženi kao porodica, našli su svoj mir u gradu na Tamišu. Ko poznaje Bosketa, sasvim sigurno, misli kao ja. Reč je o veoma dobrom čoveku, nekada izuzetnom sportisti, pravom prijatelju. Lako je stekao srodne duše i u Pančevu, ali, ipak, on i njegova porodica, odlučili su se za veliku selidbu, čak u Kanadu. Pričao mi je tokom svojih dolazaka u Pančevo, koliko je bilo teško na početku, ali, sport je presudno uticao da sve ispadne onako kako su i zamišljali. Naime, Nihad se priključio jednom džudo klubu u Torontu, kao i njegovi sinovi i tako je krenuo lepši deo pečalbarskih godina. Posebno, kad je Saša, prvo kao takmičar, a zatim i trener, sa reprezentacijom Kanade, počeo da žanje uspehe sa takmičarima iz ove velike zemlje.

     

    Sad je sve opuštenije, bezbrižnije a svaki dolazak Mehmedovića u Pančevo, prilika je da se okupimo, družimo i prisećamo lepih dana koje smo zajedno proveli. Inače, Boske je jedan od mojih najvećih fanova, u vezi sa pisanjem Istinočežnje, a ja sam mu zahvalan na tome. Bosketu i Oliveri danas je 39 godina braka. Eto današnje simbolike.

     

     

    Milan Gemović Gema je nekada bio rukometaš. Što bi se reklo, gradski lik, dobar momak. U jednom periodu, često smo se viđali, a bilo je godina kad nisam znao šta je s njim i gde je. I tako, čujem, otišao u London. Taj njegov odlazak, eto, traje već decenijama. Snašao se, radi. Sa suprugom Ružicom, imaju sina Petra i ćerku Zvezdanu.

     

    Meni je on dragocen još iz jednog razloga. Naime, moj brat, Đura Frik, takođe, već dugo živi u engleskoj prestonici, ali, on nema ova moderna sokoćala, pa sve što me zanima, saznam od Geme, koji se druži s njim. Često su i zajedno, na nekim proslavama, a umeju i sami da izmisle svoja veselja. Takođe, razmenjujemo misli o tome šta se zbiva u Pančevu, a šta u Londonu. Hvala mu što prati šta ja radim i na svim sugestijama i predlozima, kako da to bude još bolje.

     

    Ima još nešto zanimljivo u vezi sa Gemovićem. Tvrdim, on je jedan od najvatrenijih navijača Crvene zvezde. Imam utisak, da je ostao u Pančevu ili da živi u Beogradu, ne bi izbijao iz Ljutice Bogdana 1. Zašto? Pa, jer je u stanju da sedne u avion i dođe da gleda Zvezdu, koja igra protiv Mačve ili kupi sezonsku kartu da posmatra svaki beogradski meč KK Crvena zvezda. Hajde što je trošak, ali, toliko vremena provesti u saobraćaju, tamo i ovde, da bi gledao crveno-bele, za divljenje je. Ta strastvenost ne napušta ga nikad, zato i jeste poseban.

     

    Jedva čekam, da obojica mojih prijatelja, koji su i sami, veoma bliski(zato i ide ova zajednička fotografija kao ilustracija za tekst) ponovo stignu u Pančevo. Uveravaju me, dolaze sigurno, a nadam se da će i ova pošast da se smiri. A, onda, zna se… Nije sve za javnost.

     

    Praštajte i dobra vam sreća!

     

    Slobodan Rora Damjanov

     

     

    Sredinom 90-tih prošlog veka, i na početku novog milenijuma, pokušao sam da živim van Srbije i rodnog Pančeva. Prvi put u Nemačkoj (Fulda), a zatim i u SAD (Čikago). Vratio sam se kući slomljen nostalgijom, ali, iz Amerike i sa mnogo više motiva, jer, bio sam sveže oženjen i bogatiji za ćerku Jovanu. Sve vam ovo pričam jer, dvojicu svojih prijatelja, koje danas predstavljam, ništa nije poklebalo, pa su iz Pančeva, krenuli i ostali, Nihad Mehmedović u Kanadi, a Milan Gemović u Engleskoj.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Društvo

    PANČEVO: Održan protest „Zastani Srbijo“

    Protest „Zastani, Srbijo“, kojim se akcijom zastajanja i blokiranja ulica na 15 minuta odaje pošta poginulima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, održan je i danas na […]