BEOGRAĐANKA U PANČEVU: Neka bude što biti ne može

Neko mi je urekao mir i tišinu moje komfor zone na Sodari.

Probudila me je jutros nesnosna buka. Neko od komšija od sabajle burgija. Nove komšije zaziđuju terasu kako bi dobili dva kvadratna metra stana više i sobu za spavanje. Tja, Beograđani! Došli ovde nama da remete mir i tišinu.

Tek nakon što ovo u sebi promrljah, shvatih šta sam izgovorila. Pomislim u sebi: “Kad sam pre postala lokal patriota?” Moj muž bi ovu moju pomisao sigurno prokomentarisao u svom stilu “Da, ona je lokal patriota – voli da sedi po lokalima u Pančevu.”  Pa pošto pametna žena ne osporava pametne misli svoga muža, koji subotom radi, brzo se spremih da izađem na kafu do mog omiljenog pančevačkog bistroa. Da nema njega, neki dani bi prosto bili nepodnošljivi u Pančevu. Navikli su na mene tamo, znaju mi ime, znaju kakvu kafu volim i više se ne čude kad sama sednem na kafu i zauzmem veliki sto kako bih rasprostrla sve dnevne novine koje sam prethodno pokupila (čitaj: otela) od drugih gostiju, ljubazno ih pitajući da mi ih proslede kad završe sa čitanjem.

Požurila sam sa spremanjem da što pre pobegnem od čekićanja koje mi probija mozak, kad ono – imalo je šta da me dočeka u centru. Pančevo ipak ima svog Vesića! Centar grada razrovan, pojma nemam šta sad rade i zašto to rade. Ali imam koga da pitam, lokalna internet zajednica pod nazivom “Pančevci na Fejsbuku” uvek ima odgovor na sve moje nedoumice. Dovoljno je samo da postaviš upit i ako administrator grupe proceni da je tvoje pitanje u skladu sa čim god već, dobijaš vrlo brzo savete, preporuke i odgovore. To mi dođe kao lokalni Gugl koji me do sad nije izneverio. Tako na primer, kad sam tražila preporuku za pranje tepiha, ispostavilo se da je moj jednostavan upit „Preporuka za tepih servis u Pančevu” otvorio čitavu diskusiju i da se bitka povela između dve perionice, obe ženskog imena u nazivu, te da sam se odlučila za jednu od njih samo zahvaljujući tome koliko puta su je članovi grupe lajkovali. I tako je, divni administrator grupe, odobrivši moj post, pomogao reklamu te perionice a meni su oni, za uzvrat, brzo vratili čiste tepihe odobrivši mi usput i popust na uslugu. Znate li kad bi to moglo u Beogradu? Pa nikad!

A kad smo već kod plaćanja i cenjkanja, jedna od ogromnih prednosti Pančeva u odnosu na Beograd su pristojne cene. Pošto ja sve poredim sa cenom šoljice kafe, evo uzmimo primer iz mog već pomenutog pančevačkog bistroa. Produženi espresso sa mlekom ma koje vrste kafe da izvoljevate košta čitavih 130 dinara. U Beogradu za te pare ne možete ni tursku kafu da popijete,  a ako izvoljevate produženi espresso Nikaragva, Kosta Rika ili neku drugu egzotičnu kafu, bogami ćete za to izdvojiti duplo više nego u Pančevu. A kad smo kod reklamiranja, nemoj samo posle da ste podigli cene (ukoliko ste pročitali ovaj post).

Nego da se ja vratim na raskopavanje grada. Ovoga puta moj pančevački Gugl je zakazao, čak ni on nije imao odgovor na moje pitanje. Ne zanima me ko je lokalni Vesić i šta je sve dotični ili dotična namerila da „sredi” po gradu. Imam razumevanja da je prvobitni plan bio da se ulepša centar grada u razumnim rokovima, ali sada sve te džombe i iskopine izgledaju  kao da se neko trka da Pančevo dobije metro pre Beograda. Intereresuje me zašto to, na primer, nije urađeno za vreme trajanja vanrednog stanja kada bi im svakako bilo lakše sve to da urade ili pak po suvom vremenu. Jer ukoliko radovi potraju, moraću da kupim ribarske čizme kako se ne bih ukaljala na glavnom gradskom korzou u Njegoševoj ulici koja sada više nije za pešake već za one koji upražnjavaju ekstremne sportove. Da je živ Njegoš, on bi sad rekao: „Neka bude što biti ne može”.

Izgleda da je ovih dana buka ipak u modi. Ko od beogradske buke beži, pančevačka buka ga sačeka.

Senka Pavlović

Neko mi je urekao mir i tišinu moje komfor zone na Sodari