• DIREKTORKA ZAVODA ZA JAVNO ZDRAVLJE PANČEVO O VAKCINAMA: Tehnologije im različite, ali imunitet stvara svaka

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Sva cepiva protiv korone isto deluju, ali se međusobno razlikuju po načinu proizvodnje, čuvanja i transporta, kao i mehanizmu delovanja aktivne komponente. A glavno je odbrana od težih formi kovida 19 i smrtnog ishoda, ističe prim. dr Ljiljana Lazić za Kurir.

    Bez obzira na to koliki je nivo antitela vakcinisane osobe, ona ima odbrambeni mehanizam od težih oblika kovida 19, a svakako i od smrtnog ishoda. To je više nego dovoljan razlog da što veći broj građana primi bilo koju od četiri vakcine koje su nam na raspolaganju bez obzira na njihove tehničke karakteristike jer sve one imaju istu mogućnost aktiviranja imunog odgovora, ističe za Kurir prim. dr Ljiljana Lazić, v. d. direktora Zavoda za javno zdravlje Pančevo.

    Dve doze

    Dr Lazić navodi da sve vakcine isto deluju, ali se međusobno razlikuju po tehnologiji proizvodnje, načinu čuvanja i transporta, kao i mehanizmu delovanja aktivne komponente.

    – Svima je isti cilj – da izazovu imuni odgovor na SARS CoV-2. A donošenje odluke o vakcinaciji mora biti zasnovano na oceni uzajamnog odnosa koristi i rizika u svakoj konkretnoj situaciji – navodi dr Lazić.

    „Fajzer-Bajontek“, američko-nemačka vakcina, objašnjava dr Lazić, sadrži informacionu RNK sa modifikovanim nukleozidom u lipidnim česticama. – Vakcina dovodi i do stvaranja neutrališućih antitela i do ćelijskog imunog odgovora na S antigen. Prema dostupnim istraživanjima, imunitet se stvara najkasnije u roku od četiri nedelje od prijema druge doze. To je zamrznuta suspenzija u višedoznim bočicama, koja ne sadrži konzervans, a zatvarač bočice je izrađen od materijala koji nema lateks (prirodnu gumu) – kaže dr Lazić i dodaje da štiti od infekcije koronavirusom u oko 95% slučajeva. Ruska vakcina „sputnjik V“ je, naglašava dr Lazić, dobijena biotehnološkom metodom, kao vektorska u kojoj je neki rekombinantni adenovirus kao nosač za gen koji omogućava stvaranje S proteina, koji dovodi do stvaranja antitela. – Kod izrade ove vakcine ne koristi se virus SARS-CoV-2, koji je patogen za ljude. Komponenta I uključuje rekombinantni adenovirusni vektor zasnovan na humanom adenovirusu 26. serotipa, a komponenta II na humanom adenovirusu 5. serotipa – ističe dr Lazić.

    Tehnologija izrade kineske „Sinofarmove“ vakcine standardna je kao i kod mnogih ranije aplikovanih kao što su one protiv dečje paralize, besnila…

    – Ta vakcina je formulisana sa sojem SARS-CoV-2 koji je inokulisan na Vero ćelijama radi kultivisanja, sakupljanja virusa, inakivacije ß propiolaktona, koncentrisanja i pročišćavanja. Potom se absorbuje sa adjuvansom aluminijuma kako bi dobili tečnu vakcinu. Sadrži mrtav virus koji je izgubio sposobnost razmnožavanja, ali ulaskom u organizam može da podstakne stvaranje imunog odgovora na SARS CoV-2 virus – priča dr Lazić. „Astra Zenekina“ iliti „oksfordska“ vakcina ima tehnološki postupak izrade sličan ruskoj.

    – Sadrži rekombinatni adenovirus šimpanze koji kodira SARS-CoV-2 S glikoprotein. Zaštita počinje približno tri nedelje nakon primene prve doze. Osobe nisu potpuno zaštićene nakon 15 dana od primene druge doze – kaže dr Lazić.

    Doktorka podseća da svi koji su bili inficirani treba da čekaju najmanje četiri nedelje od infekcije, odnosno da budu zdravi u momentu vakcinacije.

    Svi se mogu zaraziti

    – Na osnovu rezultata kliničkih ispitivanja zaštita se može očekivati po isteku određenog vremena, obično sedam dana od primljene druge doze vakcine, iako izvesna zaštita nastaje nakon primljene prve doze. Vakcinisani stvaraju antitela klase IgG, a kod „Sinofarmove“ i antitela na ostale delove virusa. Osim tzv. humoralnog imuniteta, koji se najčešće meri nivoom antitela, postoji i tzv. ćelijski imunitet, koji se takođe stvara posle vakcinacije, a koji se još ne ispituje komercijalnim testovima – navodi dr Lazić i dodaje da to da li će biti neophodna ponovna vakcinacija i sa koliko doza zasad nije poznato.

    Osobe koje su potpuno vakcinisane, ističe dr Lazić, ukoliko se ne pridržavaju protivepidemijskih mera, mogu biti inficirane:

    – Ali se očekuje da njihova klinička slika bolesti bude daleko lakša nego kod nevakcinisanih. Smatra se da vakcinisane osobe manje prenose virus u populaciji, kako pokazuju studije, što je još jedan bitan cilj masovne imunizacije.

     

     

    Sva cepiva protiv korone isto deluju, ali se međusobno razlikuju po načinu proizvodnje, čuvanja i transporta, kao i mehanizmu delovanja aktivne komponente. A glavno je odbrana od težih formi kovida 19 i smrtnog ishoda, ističe prim. dr Ljiljana Lazić

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Društvo

    Knjige i časopisi na poklon za Dan maternjeg jezika

    Želja i cilj organizatora – Novinsko-izdavačke ustanove „Makedonski informativni i izdavački centar” – jeste promocija čitanja na maternjem jeziku i skretanje pažnje na važnost jezičke […]

    PADINA: Prva nagrada za maketu i model fabrike biogasa

    Na takmičenju "Energija je svuda oko nas" koje u saradnji sa Centrom za primenu nauke i razvoj podržava i Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje Benjamin Galas, učenik osmog razreda Osnovne […]