Pančevac Miodrag Mokan već 7 dana sa borcima-veteranima živi u Pionirskom parku: Čekamo da nas primi predsednik

Od subote 5. oktobra, kampuju veterani iz ratova 90-tih u Pionirskom parku u Beogradu, s jedne strane rezidencija predsednika Vučić, s druge Skupština – a oni se nekako svili uz omanje brdo kamenja osmatračnicu sa Kajmakčalana, svedoka proboja Solunskog fronta.

U parku, koji je sada i veteranski vojni logor, srdačno dočekuju ljude, uvek neko novi dođe. Po drugi put srećemo Miodraga Mokana, Pančevca, invalidskog penzionera Petrohemije, ratnog veterana.

Prvo što nam kaže, da po internom dogovoru veterana niko ne govori gde je i u koliko ratova bio “jer ih po tome dele i svađaju” jednostavno svi su veterani.

Pričamo u petak, Mokan je tu sedam dana, šest noći… A osnovni zahtev je da ih primi Predsednik države Srbije, kaže Mokan, i dodaje namerno ne govori ime jer veteran prave razliku Predsednik je kaže “državna institucija”.

“Predsednik poimence može da bude bilo ko – ali predsednik države rešava pitanja veterana”, kaže Mokan.

Prvi zahtev sa kojim će pred njega, kaže, je kvalitetan Zakon za borce i učesnike ratova, ratne vojne invalide, i porodice poginuli boraca.

Ističe da je učestvovao na svim javnim raspravama oko novog zakona koji vlast hoće da donese, i kaže da po tom predlogu “borci ne dobijaju bukvalno ništa, osim nekakve boračke legitimacije kojom se utvrđuje status borca”.

“Nama to lično ne treba jer mi znamo gde smo se borili i šta smo radili. Mi tražimo na prvom mestu poštovanje, da nas država prepozna kao borce, a ne kao do sada kao zločince, budale s ratišta, ili  tome slično… Tražimo da se svima podjednako utvrdi status borca, a ne kao po njihovom predlogu kroz neku kategorizaciju. Jer kategorizacija je još jedna u nizu podvala i podela među borcima, jer dovodi do glupave priče koja stalno provejava među borcima – ko je veći junak”, priča tiho Mokan.

Prenosi stav veteran da je svako ko je obukao uniformu, gde god bio sa vojskom, borac.

“Tražimo i da svaki borac kome se utvrdi učešće u ratu, da dobija borački dodatak. Mi smo skromni i na javnim raspravama smo pristajali da bude oko 9.000 mesečno, jer sa toliko novca bi država sada mogla da raspolaže“, kaže Mokan.

I dodaje da je to iznos za svakog  koje je učestovao u vojnoj uniformi u ratovima, nezavisno koliko sada ima novaca ili imovine.

On ističe da je najveći problem što predstavnici Ministarstva za rad, zapošljvanja, boračka i socijalna pitanja stalno pričaju da nemaju tačne cifre  broju učesnika ratova.

“Govore da im treba dve godine da to utvrde – što je za nas skandalazno da ministarstvo to ne može ranije da uradi kada svi znamo da vojni odseci u Srbiji imaju tačnu evidenciju koliko je boraca bilo – to može da se uradi za 7 dana“, kaže Mokan.

Kad nemaju evidenciju, onda kao ne mogu ni predlog da private, direktan je on.

“Tražimo i , apostrofiram, da bude utvrđen Vidovdan kao Dan veterana, da bude državni praznik, jer SPC za svaki Vidovdan služi pomen za sve poginule od Kosovskog boja, pa naovamo”, nastavlja Mokan.

“Problem je postraumatski stresni poremećaj PTSP, jer je svuda u svetu on neograničen vremenski, a u Srbiji je sada ograničen na 5 godina, odnosno ostvarivanje prava na pomoć za PSTP, i to je potpuno van medicinske nauke…Svet zna da on može da se aktivira kao bolesti i 25 godina posle rata. Ako bi se nekome sada aktivirao PTSP, posle više od pet godina od rata, država ga ne prepoznaje kao ratnog vojnog invalida, niti može da ostvaruje neka prava po tome. Tražimo da se ukine ograničenje, i da ljudi ostvare prava”, kaže Mokan.

On objašnjava da država možda to ne prepoznaje “jer bi onda ušli u problem eventualno sa policijom i vojskom, jer ko zna koliko tako obolelih ljudi i dalje radi, u profesionalnom sastavu, sa oružjem – ali to nek oni razmišljaju “.

“ Ima nekih pomaka u ovih 7 dana. Najveći je što dnevno kroz naš kamp prođe oko 300 ljudi koji nisu veterani, nisu nikad učestvovali u ratu, daju podršku, donose hranu, ćebad, cigarete, pitaju šta nam treba… To je naš najveći uspeh… Dolaze i veterani, koji zbog posla ne mogu da ostanu ovde da spavaju”, kaže Mokan.

Od države ih, i iz službi Predsednika, niko ih nije kontaktirao, osim nadležnih službi koje su zadužene za obezbeđenje a sa njima je kontakt pun razumevanja i tolerancije, bez problema  i incidenta.

“Juće su u dva navrata prolazili neki narodni poslanici, malo smo im se javljali, nisu nas ni pogledali, ni okrenuli glavu – to nam jasno govori koliko nas cene”, kaže Mokan i dodaje da su “neki nezavisni narodni poslanici dolazili samoinicijativno”.

“Mi nikoga ne pozivamo od političkih partija, ali nikog ni ne odbijamo, ko hoće da dođe i sasluša šta traže ljudi koji su branili državu, dobro je došao”, kaže Mokan i kaže da veteran ne žele da im se lepe političke etikete.

“Mi ćemo ostati ovde dokle god nas on ne primi, ako to iziskuje da nas primi 2073. godine toliko ćemo da ostanemo”, kaže sarkastično Mokan.

“Pozivam ljude, da 12. oktobra, u 12.00 dođu ispred skupštine Srbije, doći će više veterana na skup, udruženja koja nas podržavaju, navijači koji cene našu borbu, i mićemo ispred skupštine ponovo da tražimo prijem kod Predsednika Srbije”, poručio je na kraju razgovora Miodrag Mokan Pančevac.

Od subote 5. oktobra, kampuju veterani iz ratova 90-tih u Pionirskom parku u Beogradu, s jedne strane rezidencija predsednika Vučić, s druge skupština – a oni se nekako svili uz omanje brdo kamenja osmatračnicu sa Kajmakčalana, svedoka proboja Solunskog fronta.