• Grubić: Negovanje običaja u multikulturalnom Banatu je od izuzetnog značaja

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Za kraj serijala ,,Svet je igra” u kojima smo pisali o običajima Rumuna, Slovaka, Hrvata, Roma i Srba u kojima učestvuju deca, razgovarali smo i sa muzejskom savetnicom Narodnog muzeja u Zrenjaninu etnologom Rajkom Grubić. Ona je ove godine pokrenula u Zrenjaninu manifestaciju Dani nematerijalnog kulturnog nasleđa, kada je promovisano kulturno nasleđe te, poput i Pančeva, višenacionalne i multikulturalne sredine. Kaže da im je cilj bio da se šira javnost upozna sa bogatstvom kulturne raznolikosti Banata kao i da se prepozna uloga i značaj baštinika.

    Prvog dana ovog festivala lokalne zajednice su se predstavile tradicionalnom izvođačkom umetnošću – muzikom, pesmom i igrom. Drugog dana bila su predstavljena tradicionalna umeća, veštine i zanati. Posetioci su imali priliku da se upoznaju sa znanjima vezanim za preradu i upotrebu nekada najzastupljenije sirovine – vune. Trećeg dana su predstavljene tradicionalne trpeze. Izgled trpeze i njen sadržaj čine krunu etno-bogatstva jednog naroda ili regije. Iz tog razloga je predstavljen tradicionalni Nedeljni ručak, gde se svaka etnička grupa predstavila svojim najkarakterističnijim jelima. S obzirom na to da je ovu manifestaciju ove godine po prvi put osmislila upravo naša sagovornica, etnolog Rajka Grubić to je bila prilika da razgovaramo sa njom.  

    Šta nam možete reći o običajima koji su se zadržali do današnjih dana, a u kojima aktivnu ulogu imaju i deca, poput običaja vezanih za Božić, Uskrs… ?

    – Ono što se danas može sresti na terenu, kada je Banat u pitanju, jeste sledeće: deca i dalje aktivno učestvuju kada su u pitanju božićni običaji. Konkretno, idu da korinđaju. Međutim, osim Roma koji znaju da obiđu veći deo sela ili po veći deo gradskog kvarta, sva ostala deca (nezavisno od nacionalne pripadnosti) idu ili u najbliži komšiluk ili samo do bliskih rođaka i prijatelja porodice. Ranije su sva deca obilazila, roditelji ih nisu vozili kolima. Kada su u pitanju uskršnji običaji, kod svih etničkih grupa se ustalio običaj sakrivanja poklona u dvorištu, gde ga je navodno zeka ostavio. Od ranijih običaja je i dalje prisutno razbijanje farbanih jaja, zbog čega deca obilaze komšiluk, drugare i rodbinu.

    Ako znamo da je smisao običaja ostao isti, koliko su se sami običaji u selima Banata i Vojvodine menjali?

    – Ovo pitanje bih preformulisala: običajne radnje uglavnom ostaju nepromenjene, i dalje se izvode ,možda pojednostavljene, ali im se smisao menja, vrlo često i gubi. Primer ovome su vam upravo korinđaši: oni i dalje postoje, obilaze kuće…ali niko neće znati da odgovori zbog čega to radi. Tako je i kod pravoslavnih i kod katoličkih porodica.

    Koliko je negovanje običaja važno u multikulturalnom Banatu i kako ih očuvati?  

    – Negovanje običaja u multikulturalnom Banatu je od izuzetnog značaja. Običaji definišu svaki narod ponaosob i čine sastavni deo njegovog kulturnog i nacionalnog identiteta.  Poznavanje tuđih običaja u ovoj multinacionalnoj sredini pomaže nam da se bolje razumemo. Zato je potrebno podsticati nosioce kulturnog nasleđa, da između ostalog, promovišu svoje sopstveno nasleđe, kako bi se ostali upoznali sa njim. Upoznavanje, ne mora da  znači i razumevanje, međutim, svakako doprinosi boljoj toleranciji. 

    *Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

    Ako znamo da je smisao običaja ostao isti, koliko su se sami običaji u selima Banata i Vojvodine menjali?

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Društvo