ISTINOČEŽNJA: Aleksandra Nikolaš

Često mi se to dešava, a nije od juče, uopšte ne mogu da se setim, s kim i kada sam se upoznao, a jedna od takvih osoba je junakinja ove priče, Aleksandra Nikolaš. Ipak, to, uopšte ne umanjuje vrednost ove Pančevke, čak, a to ćete saznati kroz naredne rečenice, svrstava je u ljude koje mnogo cenim.

Sećam se, ranije, dok sam odlazio u inostranstvo, najviše mislim na Nemačku i SAD i pokušavao da tamo živim i radim, udaljen od doma i sebi najbližih osoba. Vraćajući se kući, u mislima su mi bili svi ti heroji, milioni njih koji su uspeli, čak, samo opstali, u tuđini. Ko je prošao tim putem, u takvim cipelama, što bi se reklo, dobro zna o čemu govorim. E, takav stav mogu da poredim samo sa ženama koije su uspešne i dalje se bore, da budu i ostanu kvalitetne u poslu, u Srbiji. Takva je Aleksandra.

Prvo ću o njenim ljudskim kvalitetima. Rekoh, borkinja je, kakvu ćete retko sresti. Ne volim mnogo izraz-vredan čovek, zato što su takvi, najmanje dobri za sebe, a uvek od njih koristi imaju drugi, ali, jeste požrtvovana i ne znam ni sam, kako stiže sve da uradi tokom 24h. Takođe, lavica je, ne samo u poslu, već kao drugar, prijatelj, a to će vam posvedočiti svako, ko je iole poznaje. Meni je draga, zato što, često, i pored svih briga u moderno vreme, na mnogim poljima, ostane nasmejana, pozitivna. Često, ona je uteha sebi dragim ljudima, baš zbog energije koju ne skriva, već deli.

Kad je reč o poslu, to je posebna priča. Tvrdim, mnogi, ma, skoro svi bi odustali, da su na njenom mestu. Ona je pionir u Pančevu, u mnogim stvarima, a kad je reč o tome što ona pokušava, uspeva, trebalo bi joj odati priznanje. U gradu gde su pljeskavice i pohovona piletina, spremljena u dubokom ulju, najomiljenija hrana Pančevaca, nije ni malo jednostavno, osvojiti tržište. Ipak, ne odustaje. Već neko vreme, kod Duleta u „Kupeu“, tačnije, pored kultnog objekta u gradu na Tamišu, stvara neku svoju posebnost. Znate svi za Casa Fiesta.

Nije mi namera da ovo bude reklama za njenu kuhinju, mada, shvatite to kako želite, ali, bez trunke griže savesti, reči ću vam-tamo možete jesti najbolje u čitavom gradu. Drugačije je, ali posebno. Znate, u čemu je tajna? Naravno, u izabranim namirnicama i načinu pripreme, ali, taj, neki dodatak, koji nam svima prija, jeste Aleksandrina posvećenost tome što radi. Ona o svemu vodi računa. Svaki put kad odem kod mog Branka Putića, da se šišam ili jednostavno, nas dvojica pijemo kafu, svratimo i do njenog lokala. Putić je redovan i stalno me obaveštava o novitetima.

Pre nekoliko dana smo se ponovo sreli. Žurila je do Gradske uprave da nešto reši. Surovost poslovanja u Srbiji najviše osećaju, da me neko ne shvati pogrešno-mali. No, u toj novoj stvarnosti, mora biti mesta za ljude, kvalitet i dobrotu. Ili neće biti ni nas. Aleksandra nas tome uči.

Praštajte i dobra vam sreća!

Prvo ću o njenim ljudskim kvalitetima. Rekoh, borkinja je, kakvu ćete retko sresti.