ISTINOČEŽNJA: Branislav Rovčanin

Ko poznaje Baneta, junaka moje priče, sasvim sigurno, potvrdiće, reč je o čoveku slobodarskog duha, čija strategija života baš zavisi od pomisli da je stalno aktivan i na drugom mestu. Upoznao sam ga davnih godina, u jednoj specifičnoj životnoj priči, ali, ne bih sad o tome. Kako bilo, odmah je stekao moje poverenje. Nisam tad ni znao koliko je angažovan i posvećen planinarenju.

Kasnije, lako sam shvatio, Rovčanin je ozbiljan poklonik uspinjanja na srpske i crnogorske vrhove, čak i mnoge druge, gde često vodi grupu ljudi, većinom prijatelja, ili znanaca koji slično razmišljaju. Sve vam ovo pišem iz razloga što u poslednje vreme ima dosta onih koji se posvećuju ekologiji, mnogi kažu, jedinoj ideologiji koja nam je preostala, ali, Rovčanin, stara je kuka, što bi se reklo, po tom pitanju.

Možda njegova ljubav i strast prema prirodi izvire iz provenijencije njegovih roditelja, rođenih u Crnoj Gori, na obroncima Durmitora, koji poznaje kao svoj dlan. Kako bilo, ta aktivnost da uvek bude na čistom vazduhu, da priča o važnosti prirode i resursima od kojih svi zavisimo, još me više privukla njegovj strani razmišljanja.

Da ne zaboravim, Rovčanin je oženjen, ima ćerku i sina, koliko znam, predjae u Ekonomskoj školi „Paja Marganović“ u Pančevu. Meni je interesantno, zato to hoću da istaknem, što je on, ranije, bio direktor Turističke organizacije u gradu na Tamišu. Možda se još uvek neko seća, ja odlično, tek njegovim dolaskom na tu poziciju, za naš grad se saznalo i u vezi sa turizmom i mogućnostima za to, a ne samo da smo najzagađenija varoš u ovom delu Balkana. Strpljivo, sa mnogo mere i angažovanja, malo po malo, krčio je put da se što više sazna o Pančevu i okolini kao turističkoj destinaciji. Svojim životom i načinom kako živi, garantovao je za sve što je zborio, predlagao i na kraju učinio. On je osmislio koncept u „Barutani“ da se uvek nešto zanimljivo, u vezi sa prirodom dešava, postavio „kamenu stenu“ i mnogo toga još. Kao što je promocija biciklističkih staza ili Pančeva kao filmskog grada. Tako, nemojte da vas varaju, da je neko drugi zaslužan za sve to.

A, onda, šok. Ipak, pre nego što vam ispričam, što znam, mada rizikujem da se Bane ljutne na mene, jer ga vraćam u prošlost, sa ne lepim krajem, ali to je jače od pisca ovih redova. Dakle, posle svega šta je uradio, za Pančevo i nas, svoje sugrađane, a tvrdim, niko tako uspešan nije bio poslednjih 30 godina, dobio je telefonski poziv. Pitanje je bilo: da ili ne? Verovatno znate, na šta mislim i ko je zvao? Odgovor je bio-NE. Tako je Branislav Rovčanin otišao sa mesta koje mu je po svemu pripadalo, a ko zna, možda, dođe to vreme, da ponovo bude svoj na svome. Zato ga još više poštujem, jer, njegova ukorenjenost, to čojstvo, hvala Bogu, još ima takvih ljudi, nije iščilelo. Nije se uplašio, a sad znam, još je bolji u svemu što radi.

Rovčanina pratim preko društvenih mreža. Uvek samo istina i dobra priča o nama i kako da budemo bolji. Stalno je u pokretu, planine se ređaju, jezera i mora. Energija koja ga krasi, koliko vidim, već je priglila i njegove naslednike, pa se često, sa nekih lepih mesta jave se, fotografijom i kratkim opisom gde su. Dobar čovek uvek usreći.

Praštajte i dobra vam sreća!

Ko poznaje Baneta, junaka moje priče, sasvim sigurno, potvrdiće, reč je o čoveku slobodarskog duha, čija strategija života baš zavisi od pomisli da je stalno aktivan i na drugom mestu. Upoznao sam ga davnih godina, u jednoj specifičnoj životnoj priči, ali, ne bih sad o tome. Kako bilo, odmah je stekao moje poverenje. Nisam tad ni znao koliko je angažovan i posvećen planinarenju.