Lekara u Hitnoj pomoći Pančevo, dr Miroslava M. Tepšića, upoznao sam na njegovom radnom mestu. Dva puta smo se sreli, u relativno kratkom vremenskom roku. Oba puta bilo je reči o našem Dušanu. Jednom se radilo o alergiji, s kojom se suočio nehotice, probajući neko jelo, a drugi put, kad mu se ukočila vilica, usled facijalnog grča.
Imali smo sreću, bio je dežuran, baš on. Ranije ga nisam sretao, osim u medijima, kad je izlagao svoje znanje u vezi sa raznim stanjima kojima smo izloženi, i kako ih preduprediti. Privatno, skoro ništa nisam znao o njemu, osim da je oženjen, i koliko sam shvatio, sa suprugom ima sina. Ipak, nešto sam drugo želeo da istaknem.
Naime, poznato je to, kad ste pod nekim stresom, a kako drugačije i može u nevolji, posebno, kad je toj teskobi izloženo dete, samo vam fali još dodatni šok, kad vam se u Hitnoj obrati usnuli lekar i krene sa pitanjima… Naravno, to je i takva bi i trebalo da bude procedura, ali, ajde ti objasni, nama roditeljima. Elem, eto ti dr Tepšića. Prvo, kad ga vidite, već vam je bolje, jer, deluje toliko umirujuće, da se to prenosi kao zaraza. Potom, odmah se oseti superiorna upućenost o tome što vam govori. Zaista, oba puta, više ljudski nego profesionalno, mene je oduševio. To je bilo to.
Međutim, ni sam ne znam kako, pre nekoliko meseci, nas dvojica počnemo da prijateljstvujemo na FB. Tek sam tad, zapravo, shvatio, koliko slično razmišljamo i zašto je moj dobri doktor toliko uspešan. Odgonetnuću i vama. Osim umeća, pošten je i dobar čovek. Čak, kad ga malo bolje zapratite, lako shvatite, reč je o nezavisnom intelektualcu, ličnosti koja ima svoj stav, po mnogimpitanjima ( medicina je primarna, ali ne beži od ostalih životnih fenomena) i ne libi se da ga istakne.
Danas, mada ne volim tu floskulu, ali hajde, da kažem, u moderno vreme, vi nemate prava na svoje mišljenje. Drugi vam ga pripreme i na vama je samo da klimate glavom i sprovodite sve to u delo. Kao nikada ranije. Zato je meni, lekar Tepšić, dragocenost o kojoj vam sad pričam. Rizikujući da ga kolege, ali i mi, kao javnost, ne razumemo, uporno se, do dana današnjeg, zalaže za transparentnost o Koroni, vakcinisanju, dobrim i lošim stranama cele te priče, koja je preplavila planetu. Lepo je kad, osmeliću se da naglasim, u jednoumlju, po tom pitanju u Srbiji, ipak, postoji neko, čovek, stručnjak, koji ima snage da kaže svoje mišljenje.
Može i Miroslav Tepšić da bude pragmatičan, da gleda svoja posla. Jel to onda čovek, lekar? Tako, brzo smo se nas dvojica razumeli. Trebalo bi ovih dana da pijemo kafu, ali, lekarski život i rad u Hitnoj pomoći, iziskuje malo drugačiji raspored u privatnom životu. Dobri doktor, pošalje mi svoj raspored smena, za narednu nedelju, pa se ja uklapam. Razgovor s njim veliko je zadovoljstvo, pa jedva čekam da se ponovo sretnemo.
Praštajte i dobra vam sreća!
Slobodan Rora Damjanov
Lekara u Hitnoj pomoći Pančevo, dr Miroslava M. Tepšića, upoznao sam na njegovom radnom mestu. Dva puta smo se sreli, u relativno kratkom vremenskom roku. Oba puta bilo je reči o našem Dušanu. Jednom se radilo o alergiji, s kojom se suočio nehotice, probajući neko jelo, a drugi put, kad mu se ukočila vilica, usled facijalnog grča.