ISTINOČEŽNJA: Milan Stojanović – Stojke

Ovako ću da započnem priču o svom prijatelju, saradniku, sjajnom čoveku – Milanu Stojanoviću Stojketu. U životu nisam sreo darovitijeg samouku ličnost od njega. Objasniću. Sve što sam pomislio u profesionalnom smislu, od mnogih projekata koje sam realizovao( Budi košarkaš, Budi plivač) do sajtova (Praštanje uspeha) za mnoge klijente, svaki od pomenutih, njegovo je ruku delo. Da ne zaboravim, razne filmove, monografije, revije, magazine. Svojim umećem, prvo je osmislio, a potom, postavio na internet ili druge medije, zašta su radovi bili pripremljeni.

Upoznao sam ga pre duže od tri decenije, u Radio Pančevu. Bio je tamo tonac, jedan iz plejade mladih ljudi koji su gradili ovu, nekad medijsku instituciju, koja je već deceniju i ko zna koliko, zapuštena i van priče kojoj bi trebalo da služi. No, ova muka, za neku drugu je priliku. Elem, Stojke i ja smo godinama sarađivali u potkrovlju zgrade u ulici Žarka Zrenjanina, gde smo se prvo upoznali, a potom, razvili porijateljstvo koje traje do danas. Čak, mogao bih da kažem, sad je u punom zanosu.

Kasnije, kad su nam se putevi razišli, on je otišao da se bavi tonskom produkcijom, i mnogim drugim stvarima, gde je ostvario zapažene rezultate. Ume da napravi sajt „bez gledanja“ da za štampu pripremi sve što zamislite i da sve izgleda besprekorno. Svira odlično gitaru, mislim da njegov bend i dalje radi, komponuje, a svoju radnu sobu, često, koristi kao improvizovani tonski studio. Meni se dopada što je uvek spreman da pomogne mladima, na bilo koji način, uvede ih u posao. Radio je i još uvek radi, na mnogim vrlo bitnim projektima u sveri marketniga, a svojevremeno, sa Milanom Glumcem, napravio je, mislim, prvi u Srbiji, na takav način, registar firmi i poslovnih društava.

Takođe, smatram ga jednim od najobrazovanijih ljudi koje poznajem. Možete s njim o bilo čemu i uvek ćete saznati nešto novo i naučiti. Često, kad odem kod njega, počnemo priču o nekom projektu, a on pusti muziku (od kantri melodija do ac-dc) i tako uz razgovor, dok mu ja sugerišem, on već sastavlja šemu kako će nešto da realizuje. Uvek me prožima isti utisak. Krenem kući, i razmišljam, jel smo mi uopšte nešto dogovorili? Kad, prođe neki dan, zove: „Dođi da vidiš, jel to to“? Uvek bude to to.

Ovih dana, pre bih rekao meseci, u velikom smo poslu nas dvojica. Radimo na dva ozbiljna projekta, o kojima će tek biti reči, pa neću sad, da nešto ne ureknem, da ih poimence predstavljam. Elem, kad se malo umorim, ne u fizičkom smislu, već od brige da li ćemo stići i uspeti, da svi budu zadovoljni, proradi ono njegovo, uvek utešno: „Roki, uopšte nisam zabrinut. Sve će biti kako treba“. Tako, pred odlazak na odmor, imamo još to da završimo i onda, slobodno, može da se kaže, prvi deo godine, bio je baš uspešan, na poslovnom planu. Čak, trebalo bi da budemo veoma zadovoljni, nas dvojica.

Nikad mi se još nije desilo da sam ispravio mišljenje Milana Stojanovića. Smelošću i umećem, uvek razoruža svakog naspram sebe. Od početka našeg poznanstva to me privikulo. Čovek u čoveku.

Slobodan Rora Damjanovž

Ovako ću da započnem priču o svom prijatelju, saradniku, sjajnom čoveku-Milanu Stojanoviću Stojketu. U životu nisam sreo darovitijeg samouku ličnost od njega. Objasniću. Sve što sam pomislio u profesionalnom smislu, od mnogih projekata koje sam realizovao( Budi košarkaš, Budi plivač) do sajtova (Praštanje uspeha) za mnoge klijente, svaki od pomenutih, njegovo je ruku delo. Da ne zaboravim, razne filmove, monografije, revije, magazine. Svojim umećem, prvo je osmislio, a potom, postavio na internet ili druge medije, zašta su radovi bili pripremljeni.