ISTINOČEŽNJA: Milovanovićeve

Pre nego što vas upoznam, makar one, koji ih do sad nisu zapazili, sa sestrama Milovanović, Jovanom i Jelenom, želim da vam kroz reči pred vama, prozborim o njihovom ocu, Slobodanu, kojeg smo svi znali kao Cobu. Nažalost, taj dobri čovek, već neko vreme nije s nama, ali, baš njegove ćerke, mnogo utiču da ga mi, koji smo se sretali i družili s njim, ne zaboravimo.

Elem, Coba je bio ugledni pančevački bankar, prvi čovek u nekoliko takvih finansijskih institucija, ranije, obavljao je i neke druge, veoma važne poslove, sličnim ovima koje sam nabrojao. Ipak, većina nas ga je upoznala kao sportskog radnika i čoveka koji voli život. Davnih godina, kad je ŽRK Pančevo bio u zenitu, a njegov brat Zoran, vodio ovu sportsku družinu, bilo je interesantno i lepo biti deo te priče. Zbog uspeha devojaka, samog kluba, ali i ljudi koji su doprineli da sve, tada, izgleda potaman. Među njima, bio je i Coba. Krupne građe, ali takve jednostavnosti u govoru i ponašanju, da nije čudilo, što vas odmah privuče. Bez obzira na njegov tadašnji status i ugled, rado se spuštao na, recimo, moj nivo, klinca, tek početnika u novinarstvu. Kasnije, lako je bilo shvatiti taj njegov obrazac življenja. Što ste veći sve ste bolji-tome me je naučio.

Jovanu i Jelenu sam upoznao mnogo godina kasnije. Likom, podsećaju na oca, ali i po ponašanju. Obe su vesele, kad god sam ih sreo, bile su razdragane i pozitivne, uvek u nekom pokretu. I one su nasledile taj gen da vole sport, pa se nisam začudio, kad god sam ih video u kafeu kod Miće i Dragane, u hali sportova na Strelištu, posle nekih rukometnih utakmica.

Obe imaju veoma zanimljiv životni put, a najviše me iznenadilo, istovremeno, obradovalo, šta ih zanima u poslednje vreme i koliko su uspešne u tome što rade. Njih dve, u Sefkerinu, gde žive poslednjih godina, sa majkom Ksenijom, veoma uspešno grade priču o gajenju cveća, ali, istakle su se u pripremanju i izradi torti i sitnih kolača.

Aktivne su na društvenim mrežama, ponekad nas upoznaju sa svojim divnim proizvodima, mirisnim i slatkim. Odlučivši se da tako grade karijeru, mene su podstakle da ih pomenem u ovoj rubrici, zbog hrabrosti i kreativnosti. Danas, kad je sve moguće i ništa nije, upustiti se u takvo stvaralaštvo, za pohvalu je, čak, mnogo više. Ipak, one su odabrale taj put, koliko vidim, za sad, ide sve kako bi trebalo.

Naravno odabrale su ga, ne samo zbog stvaralačke prirode, već, pre svega-slobode. Takve, prepletene, jedino su i mogle da dopru do cilja, uživajući. Dok vidim osmeh na njihovim licima, kao i objave na fejsu i instagramu, dok propagiraju samo lepotu, znam da i dalje istrajavaju. Nije lako, posebno ženama u poslu, ali, valjda genetika, ovog puta, ima primat. Kako bilo, neka je i u buduće uspešno.

Praštajte i dobra vam sreća!

Slobodan Rora Damjanov

Pre nego što vas upoznam, makar one, koji ih do sad nisu zapazili, sa sestrama Milovanović, Jovanom i Jelenom, želim da vam kroz reči pred vama, prozborim o njihovom ocu, Slobodanu, kojeg smo svi znali kao Cobu. Nažalost, taj dobri čovek, već neko vreme nije s nama, ali, baš njegove ćerke, mnogo utiču da ga mi, koji smo se sretali i družili s njim, ne zaboravimo.