PANČEVO: Kako je od „crne ekološke tačke Evrope“ ostala samo crna rupa

U Evropi i svetu se na ekološkim temama lome ozbiljna ekonomska i politička pitanja sa dalekosežnim posledicama po čovečanstvo. Samo u Pančevu stanje životne sredine već godinama nije tema. Kao da je sve uređeno pod konac, i da nam na sve strane umesto divljih deponija niču cveće i bosiljak, i da smo proglašeni za vazdušnu banju.

Novine su prethodnih nedelja bile pune izeštaja o tome da uz još neke srpske gradove spadamo među najzagađenije u svetu. Koliko je verovati medijima, odnosno njihovoj kompetenciji da se tom temom bave i dobroj nameri da je ne zloupotrebljavaju druga je stvar, ali neće biti da taj dim u atmosferi ne potiče iz nekog ložišta na zemlji.

Činjenica je da su prodajom Rafinerije stigle ozbiljne investicije u nove pogone i čistije tehnologije. To je proizvelo kvalitetnije gorivo, izbacivanje mazuta iz upotrebe, zatvorene sisteme pretakanja derivata i brzo je količina benzena u vazduhu svedena unutar dozvoljlenih vrednosti. Toj slici pogoduje i to što je „Azotara“ koja je bila kažnjavana zbog zagađivanja vode i vazduha ugašena.  Međutim, to nije dokaz da su stvari sada savršene. Kogod ujutru ide starim beogradskim putem i dalje može da vidi onu plavičastu izmaglicu i oseti poznati miris benzena na potezu između Hotela „Tamiš“ i „Malog raja“. Niko više ne pominje „Petrohemiju“ i njen doprinos stanju životne sredine. Niko se više ne bavi Starom deponijom koja iako zatvorena i dalje curi direktno u Tamiš nadomak centra grada.

Šta se dogodilo sa izveštajem UNDP-a o posledicama bombardovanja pančevačke hemijske industrije? Gde su sve one nevladine organizacije koje su se šatro bavile ekologijom iz čistog altruizma i ubeđenja? Gde su oni političari koji su lepe karijere napravili i na vlast dolazili „ginući“ za zdravljle Pančevaca? Gde su one sirene i vanredne noćne sednice izvršne vlasti i lokalne Skupštine na koje su dolazili tadašnji predsednik države i ministri za ekologiju? Na kraju krajeva, gde su svi novinari što su nekada beskompromisno zastupali pravo Pančevaca na zdravu životnu sredinu?

O tome koliko su svi oni tada bili iskreni govori i činjenica da iza sebe u Pančevu nisu ostavili nikakve naslednike, podmladak, program koji bi nastavio da živi i nakon njihove političke penzije. Ništa. To svedoči da je takva politika bila puko prodavanje magle i ljuljanje promaje da se dođe na vlast eksploatacijom jedne realne teme na koju su ozbiljno i s pravom bili osetljivi svi Pančevci.

Odgovor na sva ova pitanja je – lova! Sa velikim investicijama uvek ide i veliki uticaj. Stvar prosta. Napraviš neke dobre stvari, sve one loše zatrpaš parama. Daš donacije za dečja igrališta i sportske klubove, sklopiš  godišnje ugovore o sponzorstvu sa medijima, i svima su puna usta hvale o društveno odgovornom poslovanju i poslovnim uspesima. Niko više ne pita kako su povređeni ili stradali radnici u postrojenima, zašto se invalidi rada tretiraju kao logoraši, zašto su sindikati postali ikebane i služe interesima firme umesto zaposlenih u njoj. Ima tu još sigurno sijaset drugih pitanja, ali ih nismo ni svesni zbog te hermetičke zatvorenosti sistema. Ako se neko iznutra i pobuni, prođe kao „Azorata“. Stečajni upravnik na vrata, pa ključ u bravu!

Ali, to su velike teme i daleko od običnih smrtnika. U Pančevu više nije moguće dobiti ni osnovne  informacije od JKP-a „Higijena“ koje se takođe tiču svih građana. Istih onih što plaćaju račune za iznošenje smeća.

Dakle, ekologija više nije kurentna politička roba, niti je poželjlna tema.  A može i da šteti, pa ne treba rizikovati.

U Evropi i svetu se na ekološkim temama lome ozbiljna ekonomska i politička pitanja sa dalekosežnim posledicama po čovečanstvo. Samo u Pančevu stanje životne sredine već godinama nije tema. Kao da je sve uređeno pod konac, i da nam na sve strane umesto divljih deponija niču cveće i bosiljak, i da smo proglašeni za vazdušnu banju.