Deca u prirodi, bez telefona, tableta i džeparca, sama dižu šator, pale vatru i spremaju hranu. Zvuči nemoguće, ali ovako kvalitetno korišćenje slobodnog vremena i dalje može zainteresovati vaše dete. Ono što treba da uradite je da ga pošaljete u izviđače.
Prepoznatljiva karakteristika izviđača jeste izviđačka marama u boji koja krasi samo jedan odred, da biste dobili ovu maramu morate položiti izviđačko obećanje i zavet koji glase ovako:
“Obećavam da ću voleti svoju otadžbinu, da ću tragati za najvišom istinom i ljubavlju, da ću dobro učiti, biti vredan i da ću svaki dan učiniti dobro delo.”
“Dajem časnu reč, da ću čuvati svoju otadžbinu, da prihvatam duhovnu stvarnost i da ću tragati za njenim punim značenjem, da ću pomagati drugima i da ću živeti i raditi po izviđačkim zakonima.”
Odred izviđača „Crna roda” iz Pančeva osnovan je 23. januara 2019. godine. Dve godine ranije nastao je kao četa odreda izviđača Nadel iz Starčeva sa sedištem u osnovnoj školi Mika Antić i brojao oko petnaestak članova dok ih danas ima više od pedesetoro. Ime „Crne rode” podseća nas na ugroženu vrstu crnih roda u našim atarima.
Deca uzrasta od 6 do 11 godina mogu postati izviđači i u tom periodu nazivamo ih poletarcima i pčelicama. Kada krenu u peti razred već postaju mladi izviđači i planinke, nakon toga stariji izviđači i planinke sve do navršenih 18 godina kada postaju brđani i brđanke i nose tu tituli zauvek.
U odredu postoji šest vodnika i svaki od njih predvodi svoju grupu mlađe dece. Savez izviđača Srbije organizuje vodni stečaj gde se čin vodnika dobija kroz detaljnu procenu kandidata. Uobičajeno to bi bio kamp od sedam dana na kome bi deca ispunjavala razne zadatke i uživala u druženju, ali zbog ovogodišnje situacije sa pandemijom to je izgledalo malo drugačije. Nime, deca su prošla kroz tri on line seminara, polagala tri zadatka da bi na kraju imala samo tri dana boravka pod šatorom u Obrenovcu. Poletarci i pčelice uče veštine dok starija deca polažu veštarstva. Veštarstva su nagrade za usavršavanje sposobnosti poput plivanja, izviđača kurira, robinzona, najboljeg čvorologa, konačara itd.
Za početak deca se uče osnovnim stvarima i imaju uzrastom prilagođene igrice, kako bivaju sve starija uče da sami podignu šator za samo jedan minut, da sami zapale vatru i spreme hranu, da prepoznaju vreste biljaka, uče signalizaciju i šifrovana pisma, da se orijentišu pomoću topografske karte. Izviđačko jelo je pasulj a glavno piće čaj. Oni su upućeni jedni na druge i moraju naći načina da se sami dobro organizuju i shvate važnost timskog rada. Sva deca su jednaka, nose istu količinu krane, idu bez džeparca i tehnologije, slično obučeni kako se niko ne bi isticao.
Najčešće idu na kampove u Deliblatskoj peščari i u Čurug na Tisu u uslovima gde nema ni vode ni struje i deca sve sama pribavljaju. Kako kaže starešina odreda Crnih roda, Lejla Purkar “Ko jednom ode na tabor zauvek ostaje izviđač.”
Upis dece se vrši stalno, a detaljne informacije možete pronaći na njihovoj fejsbuk stranici.
Deca u prirodi, bez telefona, tableta i džeparca, sama dižu šator, pale vatru i spremaju hranu. Zvuči nemoguće, ali ovako kvalitetno korišćenje slobodnog vremena i dalje može zainteresovati vaše dete. Ono što treba da uradite je da ga pošaljete u izviđače.