PANČEVO: Otac i sin audiofili i kolekcionari ploča

Bilo ko, ko se u životu više i dublje posvetio audio tehnici i kvalitetnom slušanju muzike, zasigurno će potvrditi da kod slušanja muzike preko gramofonskih ploča ima nešto posebno. Neki šmek u slušanju muzike preko ploča definitivno postoji, u pucketanju igle i okretanju igle u nekoj od brzina, 33, 45 ili 78.

U bivšoj Jugoslaviji prva odštampana ploča bila je singlica ‚‚Ti tvoji zubići”/‚‚Jedan mali brodić”, u izvodbi Zagreb male kvinteta, 1947. godine. U Beograd je štampanje ploča, stiglo 1951. godine, kada je počeo da radi PGP Radio-Televizija Beograd. Prva zvezda PGP-a bio je Đorđe Marjanović 1959. godine sa albumom ‚‚Muzika za igru”, i još prepoznativljijom pesmom ‚‚Žvižduk u osam”.

O pločama, razgovarao sam sa dvojcom sigurnih poznavalaca i zaljubljenika u ovaj oblik reprodukovanja muzike. Otac i sin, Dragan i Novak Mrdić, zajedno u svojoj kućnoj muzičkoj biblioteci imaju između šest i sedam stotina gramofonskih ploča. U njihovoj audio sobi, možete da nađete i poslušate rok istoriju celog sveta, neke od kultnih albuma imaju i u različitim izdanjima, našim i stranim.

Glavna grana muzike su im Rock, Hard Rock i Metal, ali to nisu jedine ploče koje imaju u svojoj bogatoj kolekciji. U njihovoj kolekciji se nalaze ploče nekih od najvećih opera i koncerata klasične muzike, preko različitih pop i narodnih albuma, kao i tradicionalne muzike, do raznih nezaboravnih rock albuma. Neke od ploča koje imaju ne mogu da se reprodukuju na novijim gramofonima, jer su one iz 30-ih godina.

Kada ste kupili prvu ploču?

Dragan: Ja sam uvek imao ploče u kući, moja mama ih je volela. To su bile na primer Đorđe Marjanović, Dragan Stojnić i slično. Ja sam sa jedno šest sedam godina voleo ploče, ali iz drugog razloga, dobro su letele. Tada sam mazno mami jedno 20 ploča i onda smo se dobacivali.

Dosta je uticalo i društvo iz zgrade, oni su bili stariji recimo imali su 20 godina, pa su u vešarnici napravili klub. Onda su imali neki gramofon na baterije i fotelje, posteri po zidovima i tu su se sastajali ljudi iz tri četiri zgrade. Ploča koja je meni promenila život je Deep Purple in Rock, iz 1970. godine. Neki tip iz zgrade je izneo gramofon u dvorište i pustio i sećam se da je pustio taj album. Sada imam jedno 3 ili 4 ploče tog albuma.Tata mi je putovao u inostranstvo kada sam bio mlađi, pa mi je kupovao tada novine koje su bile, Roling Stones magazin i slične tome. On se nije u to razumeo, pa sam mu govorio: ‚‚E Tata, kada vidiš nešto sa dugačkim kosama, rok fazon, kupi mi to”. Pa mi je donosio magazine na nemačkom, engleskom i slično. Posle je kod nas krenuo da izlazi džuboks magazin, njega imam jedno sto brojeva.

Kupoprodaja ploča danas je posebna vrsta lova i posebna vrsta zabave, koja zahteva mnogo strpljenja, trgovačkog pregovaranje i slično. Danas se ploče, pored nekih retkih radnja, najčešće se naručuju putem interneta, nalaze polovne na buvljacima i pijacama, ali i na berzama ploča. Ploče su prilično poskupele, te je retkost naći u dobrom stanju ploču, a ispod tri hiljade dinara.

Novak: Naručivali smo ploče iz Ukraine, Amerike, Engleske, Italije, Grčke i Turske, to su neke novije ploče koje sam ja naručivao. Neke od njih nisu uopšte iz nekih većih gradova u navedenim zemljama, već iz nekih nasumičnih zabačenih sela. Uglavnom Tata nalazi ploče na buvljacima, po nekim sitnim cenama, a na berze idemo zajedno pa tamo nalazimo svašta.

Dragan: Za Deep Purple album In Rock, koji sam spomenuo, nisu bila ista izdanja kod nas i preko. U Nemačkoj je imao ceo umetnički rad, dvostrani omot i poster, a kod nas ništa od toga, long-play ploča i dosta je. Tako je i za druge bilo, kod nekih umetnika su izbacivane neke pesme sa albuma, pa su onda danas, godinama kasnije, te ploče na ceni jer imaju nešto drugačije i unikatno. Skoro sam našao jednu ploču Roling Stones-a, rusko izdanje, ceo omot je na ruskom. Posle sam našao tu ploču na netu, vredi 50 evra, ja sam je kupio za manje. Nema ispod 30 evra ploča da se kupi, definitivno je skup sport, govorim o vrsti muzike koju slušamo nas dvojca, taj Hard Rock i Metal.

Novak: Neke ploče umeju baš da koštaju mnogo više nego što treba. Čak i neke pohabane, umeju da koštaju po 100 evra jer imaju retkost neku.

Jel ste preprodavali ploče koje ste nalazili?

Dragan: Ne, poklanjao sam mnoge koje znam da neko traži ili tako nešto, ali nisam prodavao. Šta sam kupio, ili dobio, to i imam. Nikada u životu nisam prodao ni jednu ploču.

CD kao format za slušanje muzike, imao je svoju popularnost, ali ne preterano veću od ploča. Danas pored aplikacija popuz Youtube, Spotify, Deezer i sličnih, pristup muzici je postao nešto o čemu se ne razmišlja previše, dohvati se prva najbliža stvar i nastavi se dalje. Možda je pitanje čudno, ali recimo ovako: Što bi neko danas tražio ploču, pored svih bližih i bržih mogućnosti?

Novak: Kada ne bi imao Spotify, Youtube i tako to onda bi bilo kul da imaš CD, samo klikneš koju pesmu hoćeš i slušaš. Ali ako imaš već, ove aplikacije CD nema smisla. Ploča je drugačija mnogo od CD-a, treba ti posebna oprema, imaš ceo dizajn i umetnički rad jednog albuma. Bolji je osećaj kada kupiš ploču nego CD, ploča je i veća. Ali je i zvuk kod ploča znatno bolji nego na CDu, barem po mom mišljenju.

CD će ti uvek raditi isto, sve dok ga ne ogrebeš ili slomiš. Ploča je drugačija, čim ti padne prašina čuje, ali ona ima puniji zvuk. Pločom dobiješ ceo album, jednostavno ga odslušaš celog uvek. Sa CD-om, ili nekom aplikacijom, nije isto, posluša se jedna dve pesme sa albuma i eto to je to.

Nije tipično za nekog od osamnaest godina da skuplja ploče, već smo rekli da je danas pristup audio foramtima brži i lakši. Kako si ti počeo da skupljaš ploče? Šta te je zainteresovalo i zarazilo u tome?

Novak: Tata je jednom išao na neku berzu, ja sam tada slušao Linkin Park dosta, našao mi je njihov prvi album i kupio. Onda sam izvadio ploču, pustio, otvorio ceo album i taj umetnički rad za omot i reči koje imaju napisane za sve pesme, to me je kupilo. Kod ploče mi za kupovinu utiče i taj omot, nije sve samo do ploče i muzike, bar što se mene tiče. To ume da bude problem kada naručim neku ploču, jer u transportu ne obrate svi uvek pažnju da mora malo nežnije sa pločom.

Da li ćete nekada stati sa skupljanjem ploča?

Dragan: Ma ne, nikako. To je nešto što ćemo nastaviti da skupljamo, jer volimo da slušamo muziku pre svega. 

Bilo ko, ko se u životu više i dublje posvetio audio tehnici i kvalitetnom slušanju muzike, zasigurno će potvrditi da kod slušanja muzike preko gramofonskih ploča ima nešto posebno. Neki šmek u slušanju muzike preko ploča definitivno postoji, u pucketanju igle i okretanju igle u nekoj od brzina, 33, 45 ili 78.