PANČEVCI I PRIRODA – Milan Glumac: Peščara i Dolovačka šuma – zelene oaze mira i tišine usred ravnice

Mnogi sugrađani ni ne slute kakvo ih bogatsvo flore i faune okružuje u neposrednoj blizini, kao ni to koliko je ono potencijalno ugroženo.

Na sreću, ima i onih koji i te kako poštuju prirodu i nastoje ne samo da uživaju u njoj, već i da je na razne načine unaprede.

O tome i govore u ovoj rubrici: opisuju njima omiljena mesta, ali i ukazuju na negativne strane, kao i na to šta bi trebalo učiniti kako bi te oaze ostale sačuvane za buduće generacije.

Jedan od sugrađana koji su najposvećeniji prirodi svakako je i Milan Glumac, sekretar Planinarskog društva „Jelenak”, koji kaže da je ova organizacija najviše pažnje posvetila Čardaku, lokaciji u Deliblatskoj peščari.

          – To je naša omiljena destinacija na kojoj smo obeležili sedam pešačkih staza i taj projekat se pokazao izuzetno održivim i aktuelnim, jer svakog vikenda privlači sve više ljudi. Tamo se već godinu dana slivaju kolone automobila i postojeći parking odavno nije dovoljan, pa ljudi parkiraju duž celog puta. Mi smo pomenute staze obeležili i održavamo ih više od deset godina, a naročito smo taj posao intezivirali ove godine, od januara, kada smo sve ponovo uredili, markirali, osvežili boje i zamenili putokaze, a imamo još nekih poslova koje ćemo uskoro da završimo. Bitno je još naglasiti da Jelenak nema nikakav finansijski interes od staza na Čardaku, da je sve to uradio za opšte društvenu korist i da će tako biti i ubuduće. Kompletan rad je volonterski, samo ove godine je već učestvovalo oko 50 volontera.

Staza na Čardaku posvećena Braci

Inače, to je samo deo Peščare, koji je ovo planinarsko društvo odabralo jer tu već postojala određena turistička infrastruktura, pre svega omladinsko naselje, građeno za potrebe radnih akcija, a onda je pretvoreno u školsko-rekreativni centar i planom posebne namene predviđeno i za ovakve aktivnosti.

          – Zato smo se mi i usredsredili na taj deo, kao i zbog toga što je taj kraj bio prepun četinarskih šuma, koje su u velikoj meri nažalost izgorele 1997. godine u katastrofalnom požaru. Međutim, priroda se ipak vremenom obnavljala i sada je to ponovo lep prostor u kojem ima raznih vrsta biljaka i mešovitih šuma. Naročito je lepa i atraktivna staza ova poslednja, koja gotovo celom svojom dužinom prolazi kroz četinarsku šumu. Nazvana je po našem dugogodišnjem članu i prijatelju Braci Stojanoviću, koji je bio poznat i kao dugogodišnji direktor pančevačke pivare, a još od osamdesetih godina prošlog veka trenirao je u Peščari kao maratonac. On je otkrio mnoga zanimljiva mesta, karakteristična po nekim zaštićenim vrstama i pejzažnim vrednostima, što smo iskoristili za neke tipske akcije, naravno uz sve neophodne mere kontrole kako se ta priroda ne bi bila uništavana – ističe Glumac.

Kada je reč o problemima, on kaže da su oni najbolniji prevaziđeni završetkom projekta koji je sprovodila kompanija NIS.

– Nadam se da je to definitvno okončano, jer smo mi, koristeći sva zakonska prava, dobili informacije od Pokrajinskog sekretarijata za  energetiku da nije podnet zahtev za nastavak tih istraživanja. Posledica toga je da je deo naših staza bio devastiran, pa smo morali da ih korigujemo, ali su sada još lepše. Toj, kako bih rekao, reanimaciji, pristupili smo tek nakon što smo bili sigurni da oni više neće dolaziti. S druge strane, Deliblatska peščara pripada samom vrhu prirodnih dobara i rezervata, sa obiljem životinjskih i biljnih vrsta, pa gotovo da nema odlaska tamo da se ne sretnemo sa nakom životinjom, a da ne pominjem i retke zaštićene biljne vrste, poput šafrana, velike sase, gorocveta… Redovno posećujemo i padinu na kojoj visibaba jedino uspeva, dok su posebna priča stepski i banatski božur, koji je svetski relikt i može se naći samo na jednom mestu od stotinjak kvadrata – navodi ovaj prirodnjak.

Zaštititi hrastove nadomak Dolova

Drugo „prirodnjačko” mesto prema izboru sekretara „Jelenka” je hrastova šuma kod Dolova…

– Ova šuma je veličine od trinaest hektara, zanimljiva je ne samo po hrastu, retkom i vrednom drvetu, nego i po drugim vrstama i nekim reljefnim oblicima, to jest lesnim odsecima, koji su ujedno i stanište za laste pčelarice ili bregunice. Pre više godina, meštani su primetili nelegalnu seču, pa su se obratili Gradu i krenula je akcija zaštite: postavljene su i table, kao i rampe da ne može da se ulazi, a obavlja se i svakodnevni monitoring. To područje se nekad zvalo i Volarska bara, koja je sada isušena, ali postoji ideja da se obnovi kao veoma značajno mesto za razvoj životinjskih vrsta, poput pataka ili drugih ptica. Tuda i protiče potok, pa bi izgradnjom jedne ustave mogao malo da se podigne nivo vode i ponovo oformi pomenuta bara. Mi smo i tamo, uz pomoć Grada Pančeva, Sekretarijata za zaštitu životne sredine, obeležili jednu stazu, sa vidikovcem dužine dva kilometra, i postavili neke info-table. Iako je nismo previše promovisali, vidim da je već utabana, što znači da ljudi dolaze. Sve u svemu, to je prava oaza mira i tišine usred ravnice – ističe Glumac.

Na kraju, on ističe da su mu kao ljubitelju prirode interesantne i sve lokacije uz vodotokove poput Tamiša, Dunava, Nadela i Ponjavice, kao i da sve njih sačuvamo, kako god znamo i umemo.

Mnogi sugrađani ni ne slute kakvo ih bogatsvo flore i faune okružuje u neposrednoj blizini, kao ni to koliko je ono potencijalno ugroženo.