Ko ne bi poželeo da u komšiluku ima nekog uvek spremnog da uradi nešto za opšte dobro?! I to bez ikakve novčane nadoknade!
Takvu privilegiju imaju građani Sodare, pre svega oni iz Savske ulice, broj 14, jer baš u toj zgradi živi Đura Aleksić, za današnje pojmove – čudo od čoveka.
Naime, ovaj sedamdsetrogodišnjak, sa energijom pola veka mlađeg omladinca, sposoban je (i uvek raspoložen) da uradi maltene sve što zahteva održavanje jednog takvog solitera – od brave do krova, a i svakodnevno uređenje javne površine se podrazumeva…
I ne samo što taj svoj rad ne naplaćuje, već često izvadi novac iz svog džepa za opšte dobro.
Vredni Đura kaže da se zbog toga nimalo ne kaje, jer to ga apsolutno ispunjava, a i ta „večna pokretljivost” sasvim sigurno mu pomaže u borbi protiv opakih bolesti koje ga godinama unazad nisu mimoizlaile – čak devet puta je operisan, od čega većinom od karcinoma – od debelog creva, preko bubrega, pa do nosa. I sve ih je pobedio…
Upravnik stambene zajednice je u svojoj zgradi u poslednjih pet godina, iako i ranije radio sve što zatreba.
– Znajući kako su profesionalni inspektori skupi, prihvatio sam se tog posla. Pritom, iako to ni po kom osnovu nije bila moja obaveza, komšijama sam obećao da ću ujedno da budem i domar, ali da ne uzimam ništa zauzvrat, izuzev za sijalice i drugi materijal. Tako, sav novac koji stanari zakonski izdvajaju za održavanje zgrade, ode na popravke krova, svetlarnika, lifta… Srećom, dobro poznajem bravarski zanat, pa mnogo toga mogu sam, a uradim i nešto što se ne tiče samo moje zgrade, poput stepenica ka Tamiš kapiji, koje sam finansiao iz svog džepa, kao i biciklarnik, krečenje zgrade… – navodi Đura.
A čak i takvom čoveku poneko ume da zakera, iako je, ruku na srce, ogromna većina komšija oduševljena njime…
Ko ne bi poželeo da u komšiluku ima nekog uvek spremnog da uradi nešto za opšte dobro?! I to bez ikakve novčane nadoknade!