Dok je u toplije vreme na keju bilo mnogo sveta, a sada je prava retkost sresti ponekog šetača ili pecaroša, što ne treba da čudi budući da se temperatura približava nuli.
Ni hladniji dani nisu smetnja prekaljenim sportskim ribolovcima – Peri Naumoviću i Stevi Prekratu, koji svoje penzionerske dane prekraćuju na Tamišu, uz omiljeni hobi.
– Maltene svakodnevno smo na jednom splavu ispod „crvenog magacina”, što nam je solidna pecaroška baza. Međutim, otkako je zahladilo, stanje na reci je sve promenljivije, jer Tamiš te dolazi, te opada, te menja brzinu toka, tako da se ni riba nije prilagodila, pa uglavnom ne radi. Natrči bandar i tek poneka štuka, ali ništa ozbiljno – kaže Pera.
Ali njima su ionako odmor i druženje su prioritet, a ako se nešto zakači za udicu, tim bolje…
– Najčešće pecamo na živog kedera i crva. Riba se sada povlači u dubinu, pa jedino nešto veće donekle može da se upeca u Dunavu, gde je kako čujemo poznanik uhvatio soma od pet kilograma – navodi Steva.
Njih dvojica su i kulinari i gurmani, a na meniju su im, naravno – riblji specijaliteti, poput pečene bele ribe, pre svega deverike, a vole i riblje pljeskavice; ponekad bude i štuke, kao i čorbe, za koju je Pera pravi majstor.
Inače, on je imao pre izvesnog vremena, jednu nezgodu, tačnije – anegdotu, jer se uhvatio za pogrešan konopac pa je upao u vodu, bolje reći, smočio se do kolena. Srećom, brzo je reagovao i odmah otišao na presvlačenje, pa nije bilo nikakvih posledica…
Dok je u toplije vreme na keju bilo mnogo sveta, a sada je prava retkost sresti ponekog šetača ili pecaroša, što ne treba da čudi budući da se temperatura približava nuli