Mešanac jazavičara Žuća je prošle nedelje doživeo najstrašnije iskustvo u svom životu. Njega je na najbrutalniji način pretukao i bacio u njive u blizini Pančeva N. S. Namera mu je očigledno bila da se zauvek oslobodi, među decom, omiljenog uličnog psa. Portal Petface donosi priču Žućinog spasioca Boška Dudukovića.
Duduković za Petface.net kaže da je Žuću upoznao pre tri godine kada je mali mešanac bio još štene. Žuća, maleni mešanac tada je imao vlasnika koji se baš i nije previše brinuo o svom ljubimcu. Dane je uglavnom provodio ispred lokalne prodavnice dok je vlasnik sa prijateljima ispijao velike količine piva. Kad god bi sreo Žuću, Boško bi zastao i pomazio ga. Tako su se i sprijateljili. Ali, Boško nije bio jedini sa kim je Žuća bio prijatelj. Svi iz komšiluka su voleli malenog razdraganog psića. Deca posebno.
Ubrzo pošto je Žućin zvanični vlasnik poginuo u tragičnoj nesreći kada ga je udario voz, mali mešanac je nestao iz komšiluka. Nekoliko nedelja kasnije, Boško je kroz prozor svog stana čuo kašljanje nekog psa i izašao da vidi o čemu se radi. Iznenađen što je ugledao Žuću, koji je odmah legao na leđa tražeći da ga Boško, po njihovom običaju, pomazi po stomaku, odlučio je da mu pomogne i odvede ga kod veterinara. Tada je saznao da je Žuća bio odveden u gradsko prihvatiliške gde je bio kastriran, vakcinisan, obeležen i potom vraćen na ulicu.
Mali pas je oboleo od zaraznog kašlja i bilo je potrebno da se svakodnevno dovozi u veterinarsku ambulantu kako bi primao odgovarajuću terapiju. Boško je preuzeo na sebe taj zadatak i posle dve nedelje Žuća je bio izlečen. Ostao je u kraju, a neke komšije su mu napravile improvizovanu kućicu. Najveći deo stanara se na neki način brinuo o malenom psu iz komšiluka i on se potpuno odomaćio.
Pola godine kasnije, Žuća je ponovo nestao. Boško ga je tražio po okolini, nadajući se da ga je neko definitivno uzeo i pružio mu siguran dom. Istovremeno, osećao je da će prijatelja kada-tad ponovo sresti.
„Pas je bio potpuno unezveren, sve vreme je vrištao i pokušavao sve da ujede! Gde god da ga dodirnemo izazivali bi mu bol!“ rekao je za Petface doktor veterinarske medicine Vuk Ignjić iz veterinarske ambulante Snupi Vet u Pančevu u koju je donesen Žuća pošto je pronađen u obližnjoj njivi.
Veterinari su mu dali sedative i lekove protiv bolova kako bi obavili pregled. Pas je bio vidno ugruvan i evidentno da je bilo dosta krvarenja. Najviše su se brinuli zbog unutrašnjih povreda. Tokom pregleda su ustanovili da su Žući naprsla dva rebra i slezina, imao je krvarenje iz nosa, pa se sumnjalo i na prelome vilica. Rendgenski snimak je pokazao da srećom nema preloma kostiju osim rebara.
Doktor Ignjić, u razgovoru za Petface.net, kaže da je pas imao sreće jer je bio u vrlo dobroj mišićnoj formi. Naime, zbog stalnog trčkaranja i jurenja po svom kraju razvio je veoma jaku muskulaturu koja je zaštitila kosti i unutrašnje organe i tako mu spasla život. Pas je očigledno šutiran, primio je udarce po celom telu, a neke povrede ukazuju i da je bačen niz stepenice. Veterinari sumnjaju da je u trenutku kada je doveden u ambulantu doživeo i neke neurološke povrede zbog načina ponašanja. Plaše se da bi u narednom periodu moglo da dođe do razvoja pankreatitisa od posledica trauma koje je preživeo.
Osam meseci kasnije sreo ga je na potpunom drugom kraju grada. Zapravo, mali psić je pronašao Boška. Prepoznao je zvuk alarma njegovog automobila i dojurio da vidi starog prijatelja. Žuća je bio prilično zapušten, ugojen ali odmah su se prepoznali. Boško je saznao da pas i dalje živi na ulici i da ga svi u novom kraju non stop hrane. Odlučio je da ga vrati u staro naselje. Deca iz kraja su bila oduševljena i prihvatili su Žućin povratak krajnje emocionalno. Bilo je puno suza radosnica, zagrljaja, maženja.
Žuća je imao bogat društveni život. Boško ga je kad god je bio prilici vodio sa sobom na izlete u različite delova Beograda. Slično je bilo i sa decom. Kad god je neko mogao, uzima bi Žuću koji je provodio po nekoliko dana u vikendicama ili na kražim izletima. Naravno, ovladao je izuzetno atraktivnom teritorijom po kojoj se kretao. Naime, u kraju se nalazila prodavnica koja je stalno privlačila druge ulične pse a Žuća je svoj kraj veoma hrabro branio. Poprimio je se karakteristike pravog uličnog psa čuvara. Jurio za automobilima, nepoverljivo gledao i lajao na nepoznate prolaznike… Ali, nikada nikoga nije napao. Sa decom je uvek bio izuzetno pažljiv i druželjubiv.
Ovakvo ponašanje je nekima bilo neprihvatljivo. Neprihvatljivo do te mere da je N. S. nedavno divljački šutirajući teško povredio malenog Žuću. Povrede nastale iživljavanjem nisu zadovoljile nasilnika. Uzeo je njegovo izmučeno telo i bacio ga u njive nadomak grada. Samo je neverovatan splet srećnih okolnosti doveo do toga da je Žuća pronađen na vreme i da mu je ukazana pomoć.
„Žućo, sada si u penziji… ne moraš više da brineš o svom kraju“, govori mu danas Boško dok Žuća pažljivo osluškuje lajanje koje dopire sa ulice. Žuća se oporavlja u Boškovom krevetu. Najzad je dobio pravi dom. Boško je odlučio da potpuno usvoji ovog malog psa. Uskoro će pokrenuti i proces kojim će njih dvojica i zvanično biti najbolji prijatelji. Fizički oporavak će trajati još nekoliko meseci. Postoji opasnost da se kasnije jave drugi problemi zbog velikih trauma koje je preživeo.
Boško se nada da će uskoro završiti i procedure koje će omogućiti da se on sa svojom ćerkom za stalno iseli u Norvešku. Naravno, vode i Žuću sa sobom.
Mešanac jazavičara Žuća je prošle nedelje doživeo najstrašnije iskustvo u svom životu. Njega je na najbrutalniji način pretukao i bacio u njive u blizini Pančeva N. S. Namera mu je očigledno bila da se zauvek oslobodi, među decom, omiljenog uličnog psa. Portal Petface donosi priču Žućinog spasioca Boška Dudukovića.