Reklo bi se da nam je dobro.
Od nekakvog radničkog protesta ni traga. Radničke organizacije su brže-bolje oprale ruke pod izgovorom pandemije, a nekakva udruženja, pokreti, inicijative baš i nisu nešto zainteresovane za radnička prava ukoliko se to ne dešava na Instgramu ili Fejsbuku. I ukoliko nisu našli način za samopromociju. A možda nam je dobro, možda je sve ipak onako kako nas ubeđuju mediji. Ili je ovaj slobodan dan toliko bitan da ga ne vredi zalud trošiti na proteste koji ionako neće dovesti do rezultata. Korona je – svima je teško. Mogli smo makar neki zoom protest…
Međunarodni praznik rada slavi se kao uspomena na 1. maj 1886. Dan kada je stotine hiljada američkih radnika protestovalo tražeći osmočasovno radno vreme. Sto trideset i kusur godina nakon toga, za mnoge u Srbiji je osmočasovno radno vreme misaona imenica. Sto tridest i pet godina kasnije….
Prošetali smo gradom, a i Devojačkim Bunarom, da vidimo šta se događa ovog Prvog maja. I ništa novo. Iskoristiše ljudi lepo vreme. Poneki roštilj, sedenje u hladovini, deca na igralištu. Neki i rade. I ne smeta im to. Dobro je da imaju posao. I ne talasaju. Niko više za Prvi maj ne talasa. Da ne bude gore.
Da ni mi ne talasamo. Gledajte slike.
Reklo bi se da nam je dobro