Stojan Bogdanović Šestar: Matematika jeste čista poezija, kao što tišina jeste najbolji ton, ali to nije uvek lako dostići…

Polovinom nedelje Pančevom je hodio pesnik i matematičar Stojan Bogdanović, nadimkom Šestar jedan od legendarnih profesora pančevačke Gimnazije. Kratko je bio, zbog snimanja na više lokacija za dokumentarni film koji o njemu režira Strahinja Lukić, a stigao da pred učenicima 107. generacije Gimnazije ali i drugim prijateljima – održi i pravo književno veče.

„Trebalo je da bude ko bajagi, da se snime scene za potrebe toga filma, ali ispalo je stvarno, jer su došli ti, moji đaci iz gimnazijske 107 generacije koji su trebali da budu publika, ali usput sam sreo neke druge, oni su obavestili treće, tako da ih je došlo puno, i šta smo mogli nego da održimo pravo književno veče. Bilo je sjajno. Bilo je reči o mojoj knjizi „Razgovor sa Majkom Božjom“ koju je na engleski preveo Slobodan Cekić, (iz Minhena), a na ruski, Raisa Meljnikova, (iz Viljnusa), potom o knjizi „Robija“, zapisi iz vremena vanrednog stanja. Evocirale su se uspomene. One su po pravilu sladunjave. Pune emocija. A i humora. Anegdotski“, napisao je za 013info.rs Stojan Bogdanović.

Knjigu „Robija“ Bogdanović je objavio i na svom sajtu.

Za Pančevce, čitaoce 013info.rs, ali i šire, Urbi et Orbi, profesor je zapisao neke biografske ali i tematske beleške. Objavljujemo ih u celosti, dakle integralno.

U Pančevo sam došao kao student druge godine, 1965. godine. Tu sam počeo profesorsku i pesničku karijeru. Radio sam u glasovitoj gimnaziji „Uroš Predić“. Bila je to jedna od boljih škola u državi. A i ja sam bio mlad. Sa kolegom Momčilom Paraušićem, pesnikom, profesorom filozofije, organizovali smo izdavanje lista NE. List je imao i podlistak za matematiku. Moma je bio glavni urednik, a ja sam bio predsednik saveta lista. Izdali smo čak i jednu Antologiju vojvođanske poezije, koju je priredio književnik Jovan Zivlak.

Prvu knjigu „Big Ben“ koja je bila iz poezije, a ne iz matematike, objavio sam 1977. još sam bio profesor pančevačke gimnazije. Družio sam se sa pesnicima, Moma Paraušić, Dušan Vukajlović… slikarima, obožavao sam Stojana Trumića,  a i sa svojim đacima koji su počinjali da pišu pesme. Bane Radivojev, Zoran Dušković, Milovan Lukić… „Big Ben“ je dobio nagradu Književne omladine Srbije i Udruženja književnika Srbije, tako je i štampan. Iz Pančeva sam ja otišao na specijalizaciju u Pariz. To je onda bila senzacija. Birta je u Pančevcu napisao dugačak tekst o vojniku teorije skupova.

Pošto sam se stalno nešto bunio, bunt je poezija, vlast je mislila kada sam otišao u Pariz da me se rešila. Prvo su sprečavali da odem, a posle me nisu hteli nazad. Ali meni je tu već bilo tesno, pa sam otišao na fakultet, PMF u Novom Sadu. Ali sam živeo u Pančevu. Bio sam sa Dušanom Vukajlovićem urednik za mladu poeziju Pančeva, RUKOPISI, a glavni urednik bio je Momčilo Paraušić. Vukajla i mene su brzo otkačili jer smo bili nepodobni. Vidim sada da su Rukopisi porasli, ali osnivače ne spominju…

U Pančevu sam bio predsednik Udruženja prosvetnih radnika. Imali smo svoj klub. U njemu smo organizovali književene večeri, izložbe slika, karikatura… Preko puta je bila Libertatea, a i Pančevac, tako da je klub bio prava intelektualna „jazbina“. Tu su dolazili i značajni pisci sa kojima smo sarađivali, Vasko Popa, Mladen Markov, Vlada Stojšin…

Eto, to su stvari koje se ne zaboravljaju. koje me vezuju za moje „mlado“ Pančevo. Bilo je i ružnih stvari, ali o njima neka govore drugi. Iz toga mog boravka u Pančevu su iznikla velika i dugogodišnja prijateljstva, naročito sa mojim đacima, Milovan Lukić, Golub Vulović, Miško Stanković, Beba Popadić, Jelica Stojnov, Goca Blitva, Joca Kubanac, Miša Timčenko… Narvno, da sam nekoga izostavio, ali to nije namerno…

Politika je uvek bila u službi neke klike. Političari su drugorazredni igrači i oni vrše vlast za nečiji račun. Danas, su gotovo u svim državama oni u službi velikog kapitala. Ako u nekoj državi nema moćnog kapitala, onda se tu pojavljuje kapital iz druge države… Vidljivo je da se za kapital brišu granice, i tu je u tim poljima i najžešća bitka za pozicije, tako da je bitka za zemlju otišla u drugi plan, izbili su u prvi plan resursi, ali ne materijalni, nego ljudski.

Crkve su naizgled izgubile poziciju. One se prilagođavaju, ali međusobno se sukobljavaju, jer prate svoje države, odnosno vlastodršce. Inače, mora se priznati da je ideja o Bogu fantastična. ne kažu džaba, da ga nema trebalo bi ga izmisliti. I one priče iz knjige nad knjigama, Biblije, su sjajne, ali crkva uvek to upropasti. Ne mislim samo na našu pravoslavnu crkvu. U doktrinama su uglavnom priče-rasprave, etičke prirode,  ali u praksi imamo zadrigle popove, koji se guraju svuda gde ima para i gde ima nešto da se pojede i popije, a i da se otme. Mali je broj teologa, pastira, arhipastira, koji su zaslužili da budu „sveci“, a ipak nose takve nazive za života, „njegova svetost“, „papa“, „visiko preosvećeni“… i nije ih sramota. Voze se u najluksuznijim automobilima, a propagiraju  „magarca“ kao prevozno sredstvo. Pa, ko je ovde lud, ako budala? Gospode!

Često me pitaju, Kako to da se bavim poezijom, a ja sam matematičar?! Kako im ne smeta što je Aleksa Šantić bio trgovac. Miodrag Pavlović je bio lekar, Lusi Kerol koji je napisao „Alisa u zemlju čuda“, knjigu koja je prevedena na više od sedamdeset jezika, bio je matematičar. Mihailo Petrović, poznatiji kao Mika Alas, je takođe bio književnik. Napisao je i odlično delo Metafore i alegorije.

Nauka će sve više biti vezana za umetnost. Kreativnost, mašta, pa i emocije, su elementi koji će osvojiti nauku. Pa i  matematiku. Matematika nije 2 i 2 je četiri, ona traži maštu, hrabrost, a čini se i vrcavu misao, tako su se pojavile i nove oblasti u matematici, koje često idu ispred drugih, hajde da kažemo, primenjenih nauka, toga je bilo i dosad. Na primer, konusne preseke je našo Aplonije iz Perge, i bilo jepotrebno da prođe skoro dva milenijuma da bi im Njutn našao primenu, on je našao da su te lepe linije putanje nebeskih tela. Sada su na sceni tzv. rasplinuti skupovi, i sam sam se bavio njima, koji se primenjuju u tzv. mekim naukama kao što su psihologija, nauka o književnosti, sociologija… Nema države koja ne pravi naučno tehnološki park u kome će do izražaja doći saradnja umetnika i naučnika raznih vrsta…

Ja lično mislim da matematika jeste čista poezija, kao što tišina jeste najbolji ton, ali to nije uvek lako dostići. Nekome se i posreći. Meni se posrećilo da sam se na početku karijere u Pančevu, u gimnaziji „Uroš Predić“, tu je Miloš Crnjanski predavao gimnastiku, ja sam u odnosu na kolegu Crnjanskog imao sreće, te sam predavo svoj predmet-matematiku,sreo sa pravim ljudima, jedni su me poučili, drugi su me inspirisali… Hvala Pančevcima!

Niko se nije sam proslavio, proslavili su ga njegovi đaci.

Ko je Stojan Bogdanović Šestar pročitajte ovde.

Polovinom nedelje Pančevom je hodio pesnik i matematičar Stojan Bogdanović, nadimkom Šestar jedan od legendarnih profesora pančevačke Gimnazije. Kratko je bio, zbog snimanja na više lokacija za dokumentarni film koji o njemu režira Strahinja Lukić, a stigao da pred učenicima 107. generacije Gimnazije ali i drugim prijateljima – održi i pravo književno veče.