„Azil“ u Starčevu prima neželjene pse i potrebna mu je pomoć

„Ko ne voli životinje, ne voli ni ljude“, glasi izreka, jer ako možete da učinite nažao nekome ko je toliko bespomoćan, šta biste tek uradili čoveku koji može da vas iznervira svojim mišljenjem ili vas napadne prvi. Shodno tome, mogli bismo da kažemo da je Tatjana Stana iz Starčeva ogrejana ljubavlju životinja, piše Telegraf.

U njenoj kući i dvorištu, koji služe kao omanji „azil“, trenutno boravi tridesetak pasa, što rasnih, što mešanaca. Većina pasa živi s Tatjanom u kući. Kuća jeste stara, kaže Tanja, ali je veoma uredna, iako se neki uplaše kad čuju da toliko pasa živi u kući. Mnogi od njih ipak budu udomljeni.

Iako se Tatjana dosta dugo bavi čuvanjem životinja, od prošle godine dobila je i pomoć. Tanja Tatomirović je, kako sama kaže, finansijski menadžer, vozač i sve drugo što zatreba u „azilu“, a što Tatjana ne stiže dok brine o psima.

Ona je na Fejsbuku pokrenula i akciju prikupljana novčanih sredstava za „azil„.

Za 1.000 dinara, kaže Tanja, može da se kupi 10 kilograma hrane, a već su dobri ljudi uplatili sredstava dovoljno da je azil zbrinut u narednim mesecima, a novca će se naći, osim za hranu, i za unapređenje uslova u kojima žive psi.

VLASNICI SE LAKO ODRIČU PASA

Tatjana prima pse sa ulice, koje dovedu oni koji žele da ih spasu, ali ih i sama Tatjana Stana pronalazi i udomljava. I stalno prima nove. Ima mnogo i ostavljenih vlasničkih pasa. Dešavaju se i situacije za Riplijevu rubriku „Verovali ili ne“.

– U „azil“ je došao čipovan pas i utvrdili smo ko je vlasnik, da bi on potom negirao da je pas njegov. Kad sam se pozvala na zakon i posledice koje bi mogao da trpi, promenio je „ploču“, rekao da će primiti psa nazad. Ali, nažalost, ne možemo da proverimo šta radi s tim psom i u kakvim uslovima životinja živi, jer nemamo nikakva ovlašćenja – priča Tanja.

Ona navodi slučaj Holandije, koja je pre nekoliko decenija takođe imala problem sa psima lutalicama.

– Sproveli su akciju, pokupili lutalice sa ulica, sterilisali ih i potom vratili nazad. Na taj način oni ne mogu da se razmnožavaju i nemate nove pse na ulicama. Vi više na ulicama Holandije ne možete da vidite ulične pse. Za takvu akciju ipak treba vremena, a kod nas, pritom, to ide jako slabo.

Ona podseća da je obaveza vlasnika pasa da životinje čipuju i vakcinišu protiv besnila.

I sama vlasnica retriverke koju su prethodni vlasnici izbacili na ulicu, najverovatnije jer je porasla, Tanja misli da vlasnički psi završe napušteni, na ulici onda kad vlasnici shvate da su psi ipak obaveza, da je to živo biće koje moraš da izvodiš nekoliko puta dnevno.

– Mnogi ne očekuju da im se pas toliko linja ili da će da poraste tako veliki, dok su mali onda su slatki, ali kad više nije zanimljiv deci, roditelji se često odluče da psa puste na ulicu, jer je pas ipak obaveza – smatra Tanja.

Dovoljan je jedan pogled na fotografije Tanjinog skloništa za pse i da shvatite da te životinje uživaju, da su čiste, negovane i nahranjene.

Ako možete i želite, Tanjinom skloništu za pse možete da pomognete donacijom putem Fejsbuka.

„Ko ne voli životinje, ne voli ni ljude“, glasi izreka, jer ako možete da učinite nažao nekome ko je toliko bespomoćan, šta biste tek uradili čoveku koji može da vas iznervira svojim mišljenjem ili vas napadne prvi. Shodno tome, mogli bismo da kažemo da je Tatjana Stana iz Starčeva ogrejana ljubavlju životinja.