Većim platama i boljim uslovima rada zaustaviti odlazak mladih i radnika iz Srbije

Prva poruka koja treba da bude i glavna, što je i naglašeno u prvomajskom proglasu Sindikata, je a to je da moramo pod hitno zaustaviti odlazak dece i mladih iz zemlje, i odlazak na rad u inostranstvo, kaže Milanko Bodiroga, dugogodišnji predsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Pančeva.

Na pitanje kako, odgovara: “ To u ovom momentu možda deluje neizvodljivo ali nadamo se da će vlast u čijoj je to nadležnosti fokus staviti na to da se u narednom periodu otvore nova radna mesta a da se istovremeno poboljšlja i socijalni status onih koji već rade. “

Bodiroga kaže da to znači veće zarade, bolji uslovi rada, ali i života u Srbiji.

“Sindikati poručuju da treba istovremeno razmišljati i o trećem dobu. O penzionerima. Inicijativa stara već više godina da se ukinu famozni penali za odlazak u prevremenu penziju pošto pensioner napuni 65 godina doživela je nedavno epilog na Socijalno ekonomskom savetu (SES).  Na tome sindikat istrajava više godina a dobar signal je da je SES uputio zahtev Vladi Srbije da se taj deo zakona izmeni u korist ljudi koji su otišli u prevremenu penziju. “, kaže Bodiroga.

Briga o mladima, briga o penzionerima, kakva je briga o radno aktivnom populaciji.

“ Mi stalno skrećemo pažnju da je u Srbiji već 2-3 decenije zarada socijalna a ne ekonomska kategorija. Za srednju populaciju pokušavamo da se izborimo i preko najniže minimalne cene rada, koju poslodavci koriste kao polazni osnov za obračun zarade, da zarada u stvari bude ekonomska kategorija – da se rad vrednuje ne tako što ćemo se reklamirati kao “najjeftinija radna snaga u region i Evropi” već da se reklamiramo da imamo dobre radnike, sposobne da rade, a koji sada nisu adekvatno plaćeni. Veće zarade za populaciju u srednjim godinama.” , smatra Bodiroga.

Sad je u Srbiji trend da i ljudi u srednjim godinama odlaze trbuhom za kruhom – pa čak napuštaju i stalna zaposlenja neretko u državnom sektoru.

“Pa u Srbiji imamo problem što se rad malo ceni i vrednuje i ljudi kreću da bi ishranili svoju porodicu i da bi živeli normalno da tragaju za zaradom koja je adekvatna njihovom radu. Apsurd je taj što čovek koji ovde zaradi 200-300 evra u Nemačkoj zaradi po dve do tri hiljade evra mesečno. To govorili koliko je ova priča u Srbiji apsurdna i koliko se više vrednuje isti rad u zemljama Zapadne Evrope.”, kaže Bodiroga.

Imali smo ove državne mere ograničenja plata u javnom sektoru, pa zabrane zapošljavanja – to čini se doprinosi stanju u kome smo.

“To ograničenje koje je uvedeno pre više godina u javnom sektoru bio je prvi signal da realni sektor u Srbiji ne funkcioniše. Onaj ko proizvodi vrednost taj i puni budžet da bi javni državni sektor živeo. Problem je što u realnom, proizvodnom sektoru, imamo deficit radne snage, slabo plaćene radnike i ljudi odlaze u inostranstvo. Ključ problema je u stanju u realnom sektoru a posle tek u sektoru usluga, gde vozači odlaze u inostranstvo. Normalno je da plate u javnom sektoru neće biti veće i da će ići ka daljim ograničenjima, jer kontrateg s druge strane koji stvara vrednost ima slabo vidljive rezultate. “, kaže Bodiroga.

U šta nam se društvo pretvorilo.

“ Živimo totalno socijalno raslojenoj državi, sve je više socijalno ugroženih i pošto mladi ali i radnici odlaze tamo gde je bolje gubi se i doza patriotizma, i kolektivizma i svih drugih kvaliteta koje čine jedno društvo”, zaključuje Bodiroga.

Koja su rešenja, šta može da predloži sindikat.

“Pa mi moramo da igramo u sistemu koje je odredilo zakonodavstvo. Zakoni su u suštini protiv radnika generalno, a mi moramo da funkcionišemo u skladu sa tim zakonskim osnovama što znači da nam je prostor za manevar izuzetno mali. Iz godine u godinu – sve manji.”, kaže Bodiroga i dodaje “ mi sad funkcionišemo onako kako moramo –  a to je da pružamo ličnu pravnu zaštitu za pojedince i da očuvamo kolektivizam koji u nekom momentu možemo da upotrebimo radi borbe za neko bolje sutra. Pitanje je koliko mi imamo snage to sve da uradmo s obzirom na sve okolnosti u kojima smo”.

Šta je novo u Pančevu, u svetu rada

“Pa novo je da smo produžili važenje kolektivnog ugovora za javna i javno komunalna preduzeća, u nekoliko preduzeća kao što je Vojvodinaput-Štrabag su u toku pregovori oko kolektivnog ugovora.  Važno je i da je posle puno godina i pokušaja, uz našu skromnu pomoć i podršku lokalne samouprave, uspeli da poguramo formiranje unije poslodavaca u Pančevu što će voditi daljim koracima i formiranju SES na teritoriji Grada Pančeva po prvi put u istoriji. Nadamo se da ćemo tako imati mesto gde ćemo zajedno donositi neke odluke koje su značajne za lokalnu zajednicu.”, ističe Bodiroga.

Sa Azotarom je nestalo hiljadu radnih mesta, šta će biti u skoroj budućnosti sa Petrohemijom čini se neizvesnim, NIS Rafinerija i dalje ima značajan broj zaposlenih a sa druge strane očekuje se ovaj prvi grinfild ZF-a sa novim zapošljavanje. Kako vam se čine pančevačke prilike?

“ Kad spomenete Azotaru zaboravite Staklaru koja je nestala, postoje veliki problemi u Utva avionima gde je neizvesna situacija oko daljeg prosperiteta… Suština je u tome što smo mi u poslednjih 12 godina stvarno gubitnici tranzicije. Velike firme koje su vodile grad i služile za razvoj grada su nestale. Ima par firmi koje rade u sektoru poljuprivrede koje upošljavaju ljude ali tamo zarade nisu velike. Tu je Rafinerija koja upošljava veliki broj ljudi ali suština je u tome za nas kao sindikat prioriteti su vezani isključivo za kvalitet rada tih ljudi. Mi smatramo da i u Rafineriji i Petrohemiji mora da se poveća broj zaposlenih. Ljudi angažovani preko agencija nisu rešenje, mi moramo da tražimo, da bi zadržali i kadrove ali i mlade ljude koji bi adekvatno zarađivali a koji bi nakon toga mogli da formiraju i svoje porodice, da se poveća zaposlenost – jer to je taj realni sektor, proizvodnja.”

Jel tu sad ta nemačka investicija, zapošljvanje kod njih, njihovi standardi mogu da pomognu. Gledano na gradskom planu.

“Pa prema mojim informacijama krenuli su da rade pre dva meseca, prvi koraci su načinjeni, prema priči predstavnika gradskih vlasti očekuje se da će ta investicija da donese nova radna mesta, verovatno i bolji standard za određenu grupaciju ljudi a tako i za grad… Suština je u tome što nas je iskustvo nateralo da sa rezervom sve prihvatamo dok ne vidimo kako stvari funkcinišu. I nećemo imati nikakav problem da ako stvari budu išle na bolje da pohvalimo rad tih poslodavaca. Po najavama investicija očekujemo boljitak – ali dok ne vidimo kao sindikat ćemo ostati rezervisani”, kaže Bodiroga.

Jel može da ta investicija da nadoknadi ovo što smo prošle godine izgubili sa zatvaranje 1.000 radnih mesta u Azotari. A teško je prognozirati i rasplet oko Petrohemije koji se očekuje.

“ Sve ono što je Pančevo izgubilo od dvehiljaditih pa do danas ništa mislim ne može nadoknaditi. Mi smo 1999. godine imali jedno fizički a posle 2000. jedno mentalno bombardovanje jer smo izgubili mnogo preduzeća koja su u Pančevu nešto značila. Od devastiranja poljoprivrede, Južne zone gde je nekada radilo 10.000 ljudi a sada ih je oko hiljadu i po do dve hiljade što je zanemariv broj, a radilo je još dosta firmi, Tesla, Staklara, Trudbenik, Banaćanka, koncern Utve … Mnogo je tu ljudi radilo i to Pančevo više nikad neće nadoknaditi. Može se otvoriti i 3-4 hiljade radnih mesta ali priča koju smo imali 80-tih godina i početkom 90-tih u dogledno vreme neće biti ponovljena. Bez obzira koliko stranih investicija bude dolazilo u Pančevo, ja sam skeptik. Prvo socijalni položaj ljudi u dogledno vreme neće biti na nivo tog vremena koje sam spomenuo.”, smatra Bodiroga.

Imam utisak da smo u tunelu, a svetlo koje se pojavljuje u daljini – valjda nije voz? Očekujem malo optimizma, kako da taj tunel bude manje mračan?

“ Pa to svetlo mora da dođe sa nivoa države a ne lokalnih vlasti. Sistem koji se ovde primenjivao 20 godina danas vidimo da je uništio sve što je postojalo i iole vredelo. Po mom skromnom mišljenju jedini izlaz je u promeni sistema, koji zahteva celog društvenog poretka od školstva pa na dalje… Mi sve što danas imamo, i što nas okružuje, devastirano je lošim vođenjem politike i društva. Zato zec leži u promeni sistema”, zaključio je Bodiroga.

Prva poruka koja treba da bude i glavna, što je i naglašeno u prvomajskom proglasu Sindikata, je a to je da moramo pod hitno zaustaviti odlazak dece i mladih iz zemlje, i odlazak na rad u inostranstvo, kaže Milanko Bodiroga, dugogodišnji predsednik Gradskog veća Saveza samostalnih sindikata Pančeva.