PANČEVO: Za prosutim pivom ne vredi plakati

Sa ponosom Jelen pivo ovih dana nosi na etiketi i ime grada Pančeva, jer ko nije imao herca da muški porazgovara sa Hajnekenom ništa bolje nije ni zaslužio. Šta briga Apatin za Pančevo – još jedan gradić na etiketici sa rogovima. Super.

Istinita legenda o najstarijoj pivari na Balkanu, kontinuitetu od 1722. godine i na pragu četvrtog veka prekinuta je 2008. godine. Pre 11 godina kao cunami gradom je prvo prostrujala vest da Hajneken od Efesa kupuje Pančevačku pivaru, a zatim i da isplaćuje radnike. U velikoj sali Doma Vojske bilo je kamerno, ali ni vojna policija nije reagovala. Ni vojna muzika, ni uprava vodovoda – kao u vicu.

Sve je bilo po kolektivnom ugovoru, a radnici su ćutke uzeli sve što im je život u tom trenutku mogao da pruži, kad već niko moćan nije bio spreman glas da digne protiv rušenja jedne od najpopularnijih pančevačkih tradicija – pivarstva. Hajneken je tada prošao bez ogrebotine, a da je neko pokrenuo kampanju i izreklamirao ga u evropskim krugovima kao “ubicu pivarstva na Balkanu”,  potrčao bi da se dogovori pa bi nešto od pivarstva na Tamišu i preživelo. Ali za indijance su ogledalca i đinđuve, kad su već budale da za njih daju zlato.

Negde je ostalo zapisano da je u vreme preuzimanja iz turskih Efes ruku pančevačka pivara još uvek mogla da proizvede pola miliona hektolitara piva godišnje. To što Efes od kada je 2003. godine privatizovao nije znao šta bi sa pančevačkom pivarom ne opravdava nikoga. Neozbijnu gradsku vlast koja je znala da kaže “pa šta mi tu možemo – privreda nije u našoj nadležnosti”, ponajmanje.

Industrijsko pivarstvo u Pančevu odlaskom Hajnekena, koji zapravo nije ni došao, prestalo je da postoji. A pivarski černobiljizam na pančevački način poklopljen je sarkofagom – odlukom Hajnekena da se lokacija pivare kod Koteža 2 sa sve postrojenjima ne sme prodati drugom proizvođaču piva. Posle je sve što se lakše dalo odneto u sekundarne sirovine, uz nekoliko manjih požara.

Ovom poslednjem činu, u kome je puška opalila  prethodile su devedesete u kojima je pivara, po ispostaviće se najboljem modelu u istoriji srpske privatizacije, prešla u ruke malih akcionara. Zaposlenih, bivših zaposlenih i drugih zainteresovanih. Nije bila blistavo uspešna, kao neke druge koje su se razvijale i pod sankcijama, ali nije ni propala. Branila je svoje regionalno tržište, stizalo je pivo do Beograda, a bilo je prepoznavano kao Vajfert pivo i mnogo dalje po tadašnjoj Jugoslaviji.

Kada je posle 2000. ponovo krenula integracija ovih prostora sa širim okruženjem, i pukao svaki kolan na privatizaciji valjalo je brinuti o Pančevu i biti lokalpatriota i za pančevačku pivaru tražiti neku rogatu poziciju poput ove iz koje nas sad podbada Apatinska pivara.

U Pančevu evo već više od pet godina niče neko drugo pivarstvo: malo, zanatsko, ugostitesko, kraft… Jedno od njih u delu onih 4.000 kvadratnih metara stare/narodne Vajfertove pivare iz koje proizvodnja iseljena još 1977. godine. Taj kompleks inače većim delom spomenička ruina “pod zaštitom države” koju je polovinom devedesetih preuzeo na korišćenje i upravljenje privatnik –  i od toga ne odustaje. A i što bi.

Grad Pančevo je nešto u međuvremenu tu 2014. godine i mrsio, čak trošio neke milione na arhitektonsko urbanistički konkurs za uređenje čitavog kompleksa na “narodnu polzu”, ali je za sada to mrtav crtež na papiru – prutom po vodi.

Što se Vajferta tiče, njega eto posle prvih sećanja iz devedesetih sa šokantno, a ekscentrično jednostavnih etiketa sa industrijskog pančevačkog piva, nastavljamo da se sećamo na mnoge načine. Prvo je Hajneken posle ubijanja pančevačke Vajfert točio u zaječarskoj pivari. Onda je brend nestao, da bi par godina kasnije, oko 2015, pokušao da ga plasira kao pivo višeg kvaliteta za više novca po boci, ali se i od toga ubrzo odustalo.

Pančevo je, ima tome par godina, počelo u junu da redovno održava Dane Vajferta, što se pretvorilo u muzički festival uz širok izbor piva draft pivara iz Srbije. Na samom početku osmišljena je i Vajfertova tura Pančevom, ali se o tome sve slabije išta čuje.

Ove nedelje Pančevci će po prvi put biti u prilici da obeleže novoustanovljenu gradsku slavu pa će se hodati i u litiji, a etnomuziciraće sa Sanjom i Balkanikom o trošku Apatinske na trgu Vajfertovom. Eto prilike da još jednom potvrde da za prosutim pivom ne vredi plakati. A i da svršenom poslu mane nema.

Sa ponosom Jelen pivo ovih dana nosi na etiketi i ime grada Pančeva, jer ko nije imao herca da muški porazgovara sa Hajnekenom ništa bolje nije ni zaslužio. Šta briga Apatin za Pančevo – još jedan gradić na etiketici sa rogovima. Super.