PANČEVO: Za rešenje problema napuštenih životinja postoji samo dobra volja

Problem pasa lutalica u Panačevu je iz godine u godinu sve izraženiji. Broj napuštenih životinja kojima su gradske ulice jedini dom stalno se povećava, a cifra koju Grad godišnje isplaćuje na ime naknade štete zbog ujeda pasa lutalica meri se milionima dinara. Ove godine u julu došlo je i do masovnog trovanja životinja na više lokacija u gradu, a sve je kulminiralo podnošenjem krivičnih prijava, protestom građana, pokretanjem inicijative za ocenu ustavnosti gradske odluke o držanju životinja i nuđenjem nagrade za informacije o trovačima pasa. Reagovala je i Gradska uprava javnim apelom i osudom ovakvog krivičnog delovanja, a na kraju je, čini se, došlo do, bar trenutnog, smirivanja situacije. Međutim rešenje problema napuštenih životinja još uvek se ne nazire.

JKP „Higijena“ raspolaže prihvatilištem za životinje, koje predstavlja samo privremeno rešenje. Mesta ima za 140 pasa. Iako „Higijena“, prema rečima direktora ovog preduzeća, Aleksandra Stevanovića, čini sve što može da smanji broj lutalica, kapacitet prihvatilišta nije ni približno dovoljan.

„Kada životinje uklonimo sa ulica, radimo trijažu, ukoliko su zdrave sterilišemo ih i vraćamo na mesto gde su pronađene. U boksovima držimo životinje kojima je potrebna nega do momenta kad su spremne da u skladu sa Strategijom za smanjenje populacije napuštenih životinja budu vraćene na mesto gde su i pokupljene“, ističe Stevanović.

U Pančevu, međutim, ne postoji azil u kome bi napuštene životinje mogle da pronađu svoj dom. Iako postoji ideja i dobra volja da se radi na pokretanju ovakvog azila, a „Higijena“ je, sudeći prema rečima direktora, spremna da takav objekat preuzme na upravljanje, pa i da učestvuje u izgradnji, još uvek nema okvirnog datuma kada bi to moglo biti.

„Imamo to indentifikovano kao veliki problem u Gradu. Imamo dobru volju to da rešimo i čim se steknu finansijski uslovi da to uđe u prioritet, ja sam siguran da će Grad odreagovati i ući u postupak izgradnje. Potrebno je naći i lokaciju na kojoj bi se takav jedan objekat gradio. Potrebno je opremiti ga infrastrukturno, komunalno da bi on mogao uslovno da funkcioniše, pa tek onda dolazimo do dela da je potrebno izraditi projektno-tehničku dokumentaciju i proći i studiju uticaja na okolinu, procenu isplativosti i šta se dobija takvom investicijom“, objasnio je Stevanović.

Prema proceni direktora „Higijene“, azil za 500 životinja bi zadovoljio potrebe Pančeva, a da li će takva investicija biti isplativa za Grad, odlučiće nadležni. Do tada gradska kasa će biti odrešena za isplate naknade štete zbog ujeda pasa lutalica, a s obzirom na to da je samo tokom prošle godine za ovu namenu iz budžeta grada svakog meseca izdvajano 10.000 evra, sami procenite šta je isplativo. 

Problem pasa lutalica u Panačevu je iz godine u godinu sve izraženiji. Broj napuštenih životinja kojima su gradske ulice jedini dom stalno se povećava, a cifra koju Grad godišnje isplaćuje na ime naknade štete zbog ujeda pasa lutalica meri se milionima dinara. Ove godine u julu došlo je i do masovnog trovanja životinja na više lokacija u gradu, a sve je kulminiralo podnošenjem krivičnih prijava, protestom građana, pokretanjem inicijative za ocenu ustavnosti gradske odluke o držanju životinja i nuđenjem nagrade za informacije o trovačima pasa. Reagovala je i Gradska uprava javnim apelom i osudom ovakvog krivičnog delovanja, a na kraju je, čini se, došlo do, bar trenutnog, smirivanja situacije. Međutim rešenje problema napuštenih životinja još uvek se ne nazire.